Institut za kriminološka i sociološka istraživanja

Adresa: Gračanička 18, 11000 Beograd, Srbija
Tel: +381 11 2625 424
Email: krinstitut@gmail.com
 

Index

O Institutu

Delatnost

Istraživači

Edukacija

Projekti

Publikacije

Seminari

Aktuelno

Linkovi

 
 

 


 

Najnovije izdanje Instituta

Najnovije izdanje Instituta

 

 

SVEČANA AKADEMIJA

24. MAJA 2011. GODINE INSTITUT ZA KRIMINOLOŠKA I SOCIOLOŠKA ISTRAŽIVANJA U BEOGRADU
PROSLAVIO POLUVEKOVNI JUBILEJ

 

IKSI

Reč direktora Instituta dr Leposave Kron: "Otvaram Svečanu akademiju posvećenu Zlatnom jubileju Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu koji danas slavi pedeseti rođendan. Dame i gospodo, dragi prijatelji dobro nam došli! Pozdravljam vas Ciceronovim rečima koje su moto ovog Jubileja: Salus populi suprema lex esto, ergo neka je dobrobit ljudi najviši zakon i dajem reč prvom zameniku predsednika Vlade i Ministru unutrašnjih poslova g. Ivici Dačiću koji je došao da uveliča naše slavlje, prepoznavši da država koja misli o dobrobiti svojih građana i budućnosti nacije treba da naučnu misao inkorporira u svoje odluke. Čestitam Zlatni jubilej vama koji ste ovde i onima koji su daleko: neki rasuti svetom a neki na nebu. U čast Jubileja je odštampana knjiga koja je pred vama, posvećena bogatoj poluvekovnoj istoriji ove kuće. Institut pamti sve svoje saradnike koji su svojim radom i uspesima slavili ime ove institucije, a nije ih bilo malo: mnogi su odavde otišli na ugledne svetske ili naše univerzitete; i oni koji su otišli i oni koji su ostali sistematski su radili na negovanju sasvim posebne intelektualne i naučne atmosfere Instituta. Zbog izuzetnih zasluga nulti, dakle najvažniji primerak Zahvalnice dodeljuje se post mortem prof. dr Milanu Milutinoviću, osnivaču i prvom direktoru ovog Instituta. Njegov sin prof. dr Veljko Milutinović je na putu i zahvalnicu za svog oca primiće naknadno. Dva naučnika koji više nisu sa nama decenijama su bili ne samo umovi, nego i srce i duša ovog Institituta i moglo bi se slobodno reći da su svojim radom, uspesima i posvećenjem dotakli nebo. To su: Konstantin Momirović i Vladan Vasilijević. Njima se danas, na žalost post mortem dodeljuju prvi i drugi primerak Zahvalnice za poseban naučni doprinos. Molim profesora Gorana Kneževića sa Filozofskog Fakulteta u Beogradu kao jednog od najbližih saradnika a rekla bih i najdražeg đaka prof. Konstantina Momirovića da primi Zahvalnicu u njegovo ime. 
Kada neko, ko je u poziciji moći da utiče na donošenje državnih odluka, ima svest o tome da naša inteligencija i naučni rezultati treba da dobiju status koji zaslužuju, a na dobrobit svojih građana, kao Ministar Ivica Dačić, to je, složićete se, cum laude. U ime Instituta uručujem mu Zahvalnicu zbog toga.
Molim šefa kabineta Ministra unutrašnjih poslova Vanju Vukića da primi Zahvalnicu Instituta zbog podrške i nama i Ministru u tom za državu i naciju važnom zadatku. Aleksandar Antić, predsednik Skupštine grada Beograda, pokazao je mnogo senzitivnosti u odnosu na očuvanje kulturne baštine srpskog naroda i zahvaljujući njegovom ličnom kao i trudu njegovih saradnika, ove godine će raskošna fasada naše kuće u Gračaničkoj 18 sagrađene 1912. godine prema projektu Nikole Nestorovića, koja je kao što znate i spomenik kulture, biti obnovljena i restaurisana. U ime Instituta uručujem mu Zahvalnicu za tu veliku zaslugu. Nemanja Đorđević je takođe izuzetno zaslužan za svoje veliko i iskreno angažovanje u vezi sa kapitalnim projektom restauracije fasade zgrade koja je sedište Instituta od njegovog osnivanja. Molim ga da primi Zahvalnicu Instituta. Dajem reč uvaženom profesoru Živojinu Aleksiću koji je u ovoj kući radio od njenog osnivanja 1961. godine. Potom će govoriti doajen naše sociologije uvaženi dr Miloš Nemanjić. Nakon njihovih beseda posebno zaslužnim naučnicima biće uručene Zahvalnice Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu."

Beseda Ministra Dačića povodom Zlatnog jubileja Instituta za kriminološka istraživanja

Institut za kriminološka istraživanja u Beogradu proslavio 50.rođendan

Poluvekovni jubilej kriminološkog Instituta ~ Svečana akademija

Salus populi suprema lex esto

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Tanjug

Ministarstvo unutrašnjih poslova

Facebook

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 

PLAN NAUČNOISTRAŽIVAČKOG RADA I RAZVOJA
INSTITUTA ZA KRIMINOLOŠKA I SOCIOLOŠKA ISTRAŽIVANJA: PROJEKCIJA ZA PERIOD OD 2010. DO 2015. GODINE

Dr Leposava Kron
naučni savetnik
Direktor

IKSI

Naučnoistraživački rad i razvoj Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu i nadalje će se zasnivati na ciljevima proklamovanim još prilikom njegovog osnivanja 1960. godine, naravno prilagođeni duhu vremena, pre svega Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015., kao i novim empirijskim rezultatima, saznanjima, nataloženim iskustvima i metodološkim inovacijama.
Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, kao jedinstvena naučna ustanova koja se bavi multidisciplinarnim proučavanjima kriminala, ima definisane naučnoistraživačke ciljeve, inter alia:
(1) sistematsko, multidisciplinarno i interdisciplinarno proučavanje kriminala, primenu i dizajniranje specifične naučne metodologije za proučavanje problema u toj oblasti;
(2) istraživanje, kreiranje modela prevencije i longitudinalno praćenje primene modela prevencije kriminala;
(3) izučavanje, predlaganje i praćenje državne reakcije na kriminal;
(4) sistematsko proučavanje i kreiranje istraživačkih modela za analizu psiholoških faktora u kriminalnom ponašanju;
(5) egzaktno proučavanje socijalnih faktora kriminala, posebno u oblasti sociologije rizičnih društvenih grupa;
(6) organizovanje nacionalnih i međunarodnih naučnih i stručnih konferencija iz oblasti delatnosti Instituta;
(7) prikupljanje i obrada statističkih podataka i stvaranje relevantne baze podataka za analizu kriminalnog ponašanja;
(8) izdavanje naučnih publikacija iz oblasti kriminologije i konvergentnih disciplina;
(9) saradnja sa domaćim i stranim naučnim ustanovama;
(10) organizovanje stručnog usavršavanja kadrova u sudovima, tužilaštvu, ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija i ustanovama socijalne zaštite etc.

Na operacionalizaciji i unapređivanju ovih ciljeva će se i dalje raditi.

U narednom periodu prioritetan cilj Instituta biće rad na realizaciji interdisciplinarnog projekta Kriminal u Srbiji: fenomenologija, rizici i mogućnosti socijalne intervencije. Projektom je predviđena serija teorijskih i empirijskih istraživanja u cilju razvijanja i unapređivanja modela prevencije za populacije koje se definišu kao rizične što je direktno aplikabilno na donošenje adekvatnih državnih odluka u vezi sa borbom protiv narastajućeg kriminala, posebno violentnog, organizovanog, ekonomskog i visokotehnološkog. Kao što je dobro poznato, pomoć u donošenju državnih odluka je jedan od prioriteta definisan u Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015. Identifikovanje faktora rizika za violentno i kriminalno ponašanje kao i definisanje rizičnih grupa je neophodno za izradu kvalitetnih, aplikabilnih i unapređenih modela prevencije za sve oblike kriminala predviđenih ovim Projektom. Analiza mogućnosti socijalne intervencije i državne reakcije na kriminal, posebno kaznenog zakonodavstva, evaluacija realnih preventivnih dometa kaznenog zakonodavstva i izrada predloga novih normativnih rešenja je conditio sine qua non za primenu na adekvatne socijalne i državne politike za redukovanje i minimizovanje nasilja i proučavanih oblika kriminala.
Visokotehnološki kriminal biće istraživan i sa stanovišta predloga elemenata koje treba dograditi u krivično zakonodavstvo Republike Srbije. Istraživanje odnosa medija i kriminala biće primenljivo u konkretnim edukativnim tribinama i seminarima u ideji njihovog doprinosa razvijanju svesti o značaju ovog problema i načinima na koji izveštavanje medija o nasilju može biti unapređeno za dobrobit zajednice. Proučavanje socijalne isključenosti kao društvenog konteksta kriminala u Srbiji važno je za donošenje državnih odluka u okviru Strategije za borbu protiv siromaštva kao i kreiranje sugestija u oblasti javnih politika u vezi sa redukovanjem siromaštva kao faktora rizika za delinkventno ponašanje. Rezultati istraživanja koji bi bili posebno primenljivi na donošenje državnih odluka su: akcioni planovi u cilju smanjenja straha od kriminala kod stanovništva kao preduslov za kvalitetniji i sigurniji svakodnevni život i akcioni planovi i modeli koji bi predstavljali konkretnu pomoć prilikom donošenja državnih odluka u pogledu zaustavljanje daljeg rasta nasilja i kriminala. U skladu sa tim i u ovom segmentu istraživanja postoji očekivanje da će dobijeni rezultati biti primenljivi i od pomoći prilikom donošenja odluka onima koji su u poziciji moći da utiču na unapređivanje državne strategije u redukovanju nasilničkog i delinkventnog ponašanja.
Veza između fundamentalnih i primenjenih istraživanja je evidentna za očekivane rezultate istraživanja navedenog Projekta koji se odnose na izradu predloga novih modela državne reakcije na kriminal u normativnoj i socijalnoj sferi.
Značaj istraživanja kada je prevencija kriminala kao najefikasnija ante delictum socijalna intervencija u pitanju ne treba posebno dokazivati.

Očekujemo da će rezultati istraživanja interdisciplinarnog projekta Kriminal u Srbiji: fenomenologija, rizici i mogućnosti socijalne intervencije biti, inter alia, sledeći:
(1) utvrđivanje plauzibilne slike faktora rizika i faktora zaštite od svih oblika, a posebno nasilničkog, ekonomskog, visokotehnološkog (cyber crime) i organizovanog kriminala i to kod maloletnika i kod punoletnih osoba;
(2) analiza postojećih i predlaganje novih i unapređenih modela prevencije za sve navedene oblike kriminala;
(3) testiranje pojedinih modela na prigodnim uzorcima iz populacija koje se definišu kao rizične;
(4) izrada predloga novih modela državne reakcije na kriminal u normativnoj i socijalnoj sferi;
(5) sugestije u kreiranju javnih politika (uključujući analizu empirijske evidencije i dobre prakse drugih zemalja) koje će doprineti redukovanju nedovoljne socijalne inkluzije i siromaštva kao relevantnih faktora rizika za delinkventno ponašanje;
(6) izrada akcionih planova u cilju postepenog opadanja nasilja i najtežih oblika kriminala;
(7) izrada akcionih planova u cilju smanjenja straha od kriminala kod stanovništva kao conditio sine qua non za kvalitetniji i sigurniji svakodnevni život.
(8) izrada akcionih planova i modela koji bi predstavljali konkretnu pomoć prilikom donošenja državnih odluka u pogledu zaustavljanje daljeg rasta nasilja i kriminala;
(9) sukcesivno publikovanje rezultata multidisciplinarnih teorijsko-empirijskih, empirijskih, komparativnih i drugih relevantnih istraživanja u većem broju monografija, tematskih hrestomatija i u vodećim nacionalnim i inostranim naučnim časopisima;
(10) prezentacija dobijenih rezultata projekta na naučnim skupovima u organizaciji Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja (kao što je tradicionalni seminar prava koji se održava već 27 godine u organizaciji Instituta), razmena naučnih informacija na međunarodnim i nacionalnim naučnim konferencijama;
(11) organizovanje edukativnih seminara, tribina i radionica preko kojih će se relevantni rezultati Projekta a koji su direktno aplikabilni i važni za donošenje državnih odluka u pogledu smanjenja kriminala i nasilja grosso modo kao i navedenih partikularnih oblika kriminala, komunicirati zainteresovanim socijalnim i državnim Institucijama koje su u poziciji moći da ih sprovode.
Pored ovoga, namera je da program rada Instituta u narednim godinama treba široko postaviti i preduzeti aktivnosti na multidisciplinarnom analiziranju stanja, tendencija i problema istraživanja kriminala u uslovima savremenih socio-ekonomskih procesa i tranzicionih procesa. U Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja je u proteklih nekoliko decenija realizovan impresivan broj naučnih projekata i sistematskih istraživanja koji se odnose na uticaj društvenog i ekonomskog razvoja na kriminal, maloletničko i saobraćajno prestupništvo, kaznenu politiku sudova, privredni kriminal, krvne i seksualne delikte, izvršenje krivičnih sankcija, recidivizam, narkomaniju, prostituciju, samoubistva, ulogu žrtve na kriminalnoj sceni, međunarodno krivično pravo, ljudska prava, pravnu državu, pravnu zaštitu prirodne sredine, psihološke faktore kriminalnog ponašanja, merne instrumente u psihologiji kriminala, metode istraživanja u društvenim naukama, programe za analizu podataka, nasilje u porodici, psihološku analiza kolektivnog ponašanja u ratu i posttraumatskog stresnog sindroma vezanih za ratne okolnosti, osobenosti kriminala u uslovima tranzicije etc.

U tom duhu i toj tradiciji nastaviće se sa proučavanjem niza pitanja koje pokreće tranzicija socio-ekonomskog sistema i njen uticaj na pojavne oblike kriminala drugih socijalnih devijacija sa posebnim osvrtom na faktore rizika, rizične grupe i značaj preventivnih modela. Konkretna empirijska istraživanja bi, generalno, bila orijentisana u sledećim pravcima:

~Modeli državne reakcije na kriminal u normativnoj i socijalnoj sferi
~Mediji i kriminal
~Visokotehnološki kriminalitet
~Socijalne nejednakosti i socijalna inkluzija: uloga sredstava javne komunikacije
~Psihopatija i recidivizam u osuđeničkoj populaciji

Nastaviće se, kao i do sada sa brižljivim negovanjem izdavačke delatnosti Instituta. Za protekle četiri godine, za mandata predlagača ovog plana objavljeno je dvadeset sedam (27) monografija. Taj trend će se nastaviti i ohrabrivaće se objavljivanje cum laude odbranjenih doktorskih disertacija kao i objavljivanjem značajnih monografija i studija koje su nastale kao rezultat rada na projektima Instituta. Institut izdaje i dva časopisa: "Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja" i " Jugoslovensku reviju za kriminologiju i krivično pravo" čiji je saizdavač Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu. Plan je da oni, kao i do sada, redovno izlaze.
Neke od monografija koje su nastale kao rezultat više desetina fundamentalnih i primenjenih naučnih istraživanja iz oblasti kriminologije i konvergentnih disciplina istraživanja danas spadaju u tzv. "reference books" iz oblasti delatnosti Instituta. Te monografije se odnose na maloletničku delinkvenciju, zatvoreničko društvo, ubistva, seksualno nasilje, ljudska prava, međunarodno krivično pravo, pravnu državu, sidu i društvenu reakciju, ekološko pravo, viktimološke studije, etc. Neki od rezultata istraživanja koji su realizovani u Institutu objavljeni su u člancima koji se citiraju u međunarodnim referativnim žurnalima.
Veliki broj psiholoških instrumenata odličnih mernih karakteristika (autora prof.dr Konstantina Momirovića et. al) koji su ušli u široku upotrebu, konstruisani su upravo u okviru istraživanja realizovanih u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja. Na široj promociji ovih instrumenata i dalje će se raditi.
  
Tokom rada na istraživačkim temama, programima i projektima, posebno će se insistirati na povezanosti Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja sa relevantnim naučnim institucijama i važnim pojedincima u inostranstvu u cilju razmene naučnih informacija i drugih oblika saradnje kao što je to rad na zajedničkim istraživačkim projektima.
Institut je u proteklom periodu napravio plan međunarodne kao i individualno - projektne saradnje sa Department of criminology, University of Stokholm i profesorom Jerzy Sarnecki-jem koji je prvo ime u švedskoj kriminologiji danas i jedan od najuglednijih svetskih eksperata u ovoj naučnoj disciplini. Institut The Crime Victim Compensation and Support Authority (Brottsoffermyndigheten) u Stokholmu je takođe zainteresovan za institucionalnu saradnju sa Institutom za kriminološka i sociološka istraživanja i u toku ove i sledeće godine će biti operacionalizovan plan eventualnih aktivnosti na zajedničkim projektima.
Tokom tekuće godine ostvarena je saradnja sa Dr. Ellen Helsper, professor of media and communication na veoma prestižnoj London School of Economics and Political Science (LSE) i obavljeni preliminarni dogovori o eventualnim zajedničkim projektima na temu medija i nasilja što je jedan od planiranih podprojekata Instituta. Postignut je dogovor o aktivnoj saradnji sa World Internet Institute sa sedištem u Gävle (Švedska) na temu visokotehnološkog kriminala, sa dr Olle Findahl-om koji je profesor na katedri za Medije i komunikaciju (Dr Olle Findahl, Professor i Media och Komunikation). Univerzitet u Södertörnu, preciznije Centar za baltičke i istočnoevropske studije takođe je pokazao interes za institucionalnu saradnju sa Institutom za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu, a posebno Dr Helene Carlbäck, (Södertörn University, CBEES, Cener for Baltic and East Euroepan Studies, Alfred Nobels alle 9). Plan saradnje postoji i sa Stockholm University sa dr Agnieszka-om Bron, (professor i pedagogik och Försvarshögskolan), ekspertom za pitanja državne strategije za odbranu od kriminala što je direktno u vezi sa temom koja će biti istraživana u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu u narednom periodu.
U Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja će se raditi na plasiranju istraživačkih rezultata Instituta na međunarodnom planu i konkurisanju Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja ne samo na projektima koje finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, već i na različitim projektima komercijalnog tipa, uključujući i projekte kod Evropske komisije, drugih međunarodnih organizacija i različitih inostranih fondacija.
U tom smislu će se intenzivirati marketinška promocija Instituta i njegovih potencijala.
 Saradnici Instituta će nastaviti da aktivno učestvuju u razmeni naučnih rezultata učešćem na međunarodnim konferencijama i simpozijumima.
Nezavisno od ovoga, predlagač ovog plana je tokom svojih studijskih boravaka, rada na međunarodnim projektima ili ušešćem na međunarodnim konferencijama u svojstvu predavača po pozivu, ostvarila saradnju sa University of California Berkeley, California State University Sacramento, Institute of Criminology and Criminalistic Budapest, International Academy of Law and Mental Health-Montreal, Homicide Research Working Group (grupa od oko 200 ekperata širom sveta koji se bave studijama ubistava), The International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia (ICTY) koja će biti nastavljena i u narednom periodu.

Posebna pažnja će, kao u i proteklom četvorogodišnjem periodu, biti posvećena saradnji sa medijima. U savremenom društvenom kontekstu mediji i kriminal se ne mogu dovoljno razumeti ako se ne dovedu u zajedničku vezu. Analiza ove veze podrazumeva odgovor na tri osnovna pitanja: u čemu se krije vrlo izražena fascinacija većine medija kriminalom i nasiljem u savremenom (post)modernom društvu; kako se kriminal predstavlja kroz medije; i treće, kakvi su efekti medijskog prikazivanja kriminala i nasilja na ljudska ponašanja.Odnos medija i kriminala može se shvatiti samo na multidisciplinaran način jer se radi o istorijskom, složenom i multifaktorskom odnosu koji ima različite manifestacije i posledice.

Pedlagač ovog plana u tom smislu je za prethodne četiri godine dao više stotina intervjua ili komentara domaćim i stranim novinama i časopisima (ref. 11. Addendum), kao i domaćim i stranim televizijama u ideji široke promocije Instituta kao referentne ustanove čiji sud o prevenciji i kontroli kriminala kao i partikularnim slučajevima nasilnog, delinkventnog ili socijalno patološkog ponašanja treba da doprinese porastu svesti nacije i senzibiliziranju države u smislu neophodnih adekvatnih i pravovremenih reakcija i mera zaštite u odnosu na rizične grupe za kriminalno ponašanje.

Masovna sredstva komuniciranja kao sredstva interesne artikulacije i javne diskusije imaju sposobnost mobilizacije i uticaja na javno mnjenje i stvaranje socijalnog konsenzusa o osnovnim pravcima drustveno-političke, ekonomske i kulturne razvojne politike. Zajedničke kulturne i simboličke osnove koje uspostavljaju sredstva masovnog komuniciranja su neophodne za funkcionisanje različitih društvenih i državnih institucija. Istraživanjem koje predviđa projekat Instituta će se proveriti da li je u Srbiji kao, uostalom, u većini zemalja - nasilnički kriminal najčešće reprezentovani oblik kriminala u medijima.
Vesti o svim oblicima kriminala su oduvek bili glavni oslonac medijske industrije, a u načinu na koji će kriminal biti predstavljen u medijima, važna je uloga urednika i vlasnika medija. Nagli razvoj novih komunikacijskih sredstava prate i novi oblici prestupništva te, naročito sa masovnim porastom broja korisnika Interneta, raste cifra izvršilaca visokotehnološkog kriminala. Ovom fenomenu ce biti posvećena posebna pažnja u okviru sve razvijenijih World-Internet istraživanja. Očekujemo da će istraživanja Instituta u oblasti uloge medija doprineti sintezi medijskog predstavljanja različitih oblika kriminala u Srbiji kao i da će medijsko predstavljanje rada i aktivnosti Instituta doprineti smanjenju senzacionalizma u prikazu kriminala, na čemu se i u prethodnom periodu intenzivno radilo. Poseban problem je pitanje da li postoje školovani i dovoljno obučeni novinari za odgovorno i profesionalno objektivno analiziranje nasilničkog organizovanog kriminala, kao i problem da li se postojeći novinarski kodeks adekvatno primenjuje, o čemu je pisac ovog plana diskutovala na više popularnih tribina na ovu temu u organizaciji "Bete" i "Medija centra" u Beoradu.
   Institut će nastaviti sa organizovanjem već postojećih naučnih simpozijuma i seminara kao što je tradicionalni Seminar prava koji se održava već dvadeset i sedam godina. U organizaciji pisca ovog plana i tima saradnika organizovana su, četiri uspešna tematska naučna skupa iz oblasti kriminologije i kontrole i prevencije kriminala (tipa plenarnih rasprava sa predavačima po pozivu):

1.       Kriminalitet u tranziciji:fenomenologija, prevencija i državna reakcija (Palić, 2007)

2.       Kazneno zakonodavstvo i prevencija kriminaliteta (Palić, 2008)

3.       Kontrola kriminaliteta i evropski standardi: stanje u Srbiji (2009)

4.       Nasilnički kriminal: etiologija, fenomenologija, prevencija (2010).

Institut je u proteklom periodu u saradnji sa Viktimološkim društvom Srbije ili samostalno, inicirao održavanje serije tribina posvećenih popularizaciji nauke, relevantnih za porast svesti o važnosti prevencije delinkventnog ponašanja, prevencije zloupotrebe supstanci (alkohola ili droga) pre svega u juvenilnoj populaciji, socijalne profilakse, zaštite dece od seksualne i druge zloupotrebe, trgovini ljudima i organima etc.
Nalazi teorijskih analiza, kvantitativnih i kvalitativnih studija, uključujući i rezultate longitudinalnih istraživanja , poslužiće s jedne strane kao izvor potrebnih znanja za unapređenje teorijsko-metodoloških procedura, a s druge strane za formulisanje strategije Srbije u suočavanju sa problemima kriminala, posebno nasilnog kriminala i specifičnih socijalnih devijacija i aberantnog ponašanja koji su visoko korelisani sa tranzicionim procesima.
  
Institut je od samog osnivanja imao definisane programe za obuku mladih kadrova za bavljenje naučnoistraživačkim radom, pri čemu su se ti programi modifikovali i menjali s obzirom na činjenicu da je tokom proteklih decenija kriminologija postala u većoj meri egzaktna naučna disciplina, nego što je to bila pre nekoliko decenija.
U Institut je u protekle četiri godine primljeno nekoliko talentovanih mladih asistenata pripravnika na čemu će se i nadalje raditi.
Iskusni eksperti Instituta će nastaviti da kroz serije seminara (pre svega iz oblasti primena naučnih metoda u kriminologiji, aplikacije statističkih i matematičkih procedura u dizajniranju istraživanja i obradi i analizi dobijenih rezultata i podataka) i tematskih predavanja u vezi sa projektnim zadacima, sistematski rade na obučavanju naučnoistraživačkog podmlatka.
U budućnosti će program rada na osposobljavanju mladih istraživača za bavljenje fundamentalnim ili primenjenim naučnim istraživanjima iz oblasti delatnosti Instituta i njihova edukacija biti usredsređeni na:
1. Edukaciju iz oblasti metodologije naučnog istraživanja, istraživačkog dizajna, tehnika i instrumenata za procenu varijabli istraživanja, metoda statističkih procedura kao i obrade i interpretacije rezultata;
2. Osposobljavanje istraživača za upotrebu partikularnih mernih instrumenata u psihologiji kriminala;
3. Edukacija putem međunarodne saradnje i razmene naučnih informacija sa ekvivalentnim ili srodnim naučnim ustanovama u svetu kao i učešća na domaćim i međunarodnim konferencijama;
4. Obuka za rad u akcionim programima za prevenciju kriminala;
5. Edukacija iz oblasti interetničke tolerancije, sprovođenje istraživanja i rad na akcionim programima;
6. Obuka za rad sa marginalnim grupama (zatvorska populacija);
7. Edukacija za sprovođenje istraživanja i administriranje instrumentarijuma u specifičnim okolnostima "totalnih ustanova" (zatvor, psihijatrijska klinika, bolnica koja je deo penitencijarnog sistema);
8. Obuka za fundamentalna istraživanja ("decision making") kao i akcione planove u oblasti "marketing consulting"-a;
9.Edukacija za sprovođenje istraživanja i akcionih programa psiholoških intervencija u krizama namenjenih traumatizovanim pojedincima, grupama ili firmama;
10. Obuka za rad sa adolescentima koji pripadaju rizičnim grupama (maloletni delinkventi, adolescenti skloni zloupotrebi supstanci, adolescenti koji potiču iz kriminogenih sredina);
11. Obuka za rad sa žrtvama fizičkog ili psihološkog nasilja;
12. Obuka za komunikaciju i rad sa žrtvama nasilja ili trgovine ženama u cilju seksualne eksploatacije.
Institut za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu osposobljen je za edukaciju i primenu programa za bavljenje naučnoistraživačkim radom u dve krucijalne sfere: (1) saznajnoj, koja se odnosi na otkrivanje korelacionih veza između kriminalnog ponašanja i određenih psiholoških, socijalnih i ekonomskih varijabli i (2) akcionoj, koja se odnosi na primenu rezultata dobijenih fundamentalnim istraživanjima na projektovanje mera i načina za redukovanje ili prevenciju savremenih i klasičnih oblika kriminala, kao bazičnih odrednica kriminalne politike.
  
Ukoliko se u neposrednoj budućnosti postave pitanja privatizacije naš stav je da postoji realna potreba i benefit kako Osnivača, tako i Instituta da Institut za kriminološka i sociološka istraživanja ostane u državnoj svojini. Osnovni razlog, po nama, leži u činjenici da je borba protiv kriminala, sledstveno i njegovo proučavanje kao pretpostavka uspešne borbe, jedan od fundamentalnih zadataka države koji ne bi trebalo prepustiti vandržavnom sektoru. Rezultati multidisciplinarnog i interdisciplinarnog istraživanja kriminala, kriminologije i konvergentnih problema od osobite su važnosti za strategiju države za borbu protiv različitih oblika kriminala počevši od violentnog, pa do ekonomskog kriminala, korupcije i "kriminala belih okovratnika" do ilegalnih migracija i trgovine ljudima i organima.
  
Jedan od bitnih ciljeva u narednom periodu trebalo bi da bude i tešnje povezivanje za Univerzitetom i to ne samo u vidu saradnje kroz izradu magistarskih teza i doktorskih disertacija saradnika Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja na konkretnim fakultetima, već i angažovanjem saradnika Instituta na organizovanju nastave određenih predmeta na postdiplomskim kursevima iz onih naučnih oblasti koje konvergiraju ka osnovnoj delatnosti Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.

Dodala bih i napomenu koja se ne odnosi stricto sensu na naučnoistraživački rad, ali je na jedan sasvim indirektan način važna za intelektualnu klimu i uslove rada istraživača. Sedište Instituta je u Gračaničkoj 18, raskošnoj secesionističkoj kući izgrađenoj 1912. godine po projektu čuvenog arhitekte Nikole Nestorovića. Ova lepa kuća predviđena je Projektom restauracije fasada, urađenom u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda za sanaciju i restauraciju i trenutno je u fazi prilagođavanja novim urbanističko–tehničkim uslovima. Budući da je Odlukom skupštine grada Beograda nekadašnja kuća trgovca Milana A. Pavlovića ušla na listu prioriteta za restauraciju i rekonstrukciju fasade, sada je već sasvim izvesno da će ovoj znamenitoj zgradi burne istorije i njenoj raskošnoj fasadi biti vraćen nekadašnji sjaj. Aktivno sam radila na operacionalizaciji ove ideje i sada se konačno može reći i da je i njena finalizacija ad portas.
 
Copyright © 2005 [Institut za kriminološka i sociološka istraživanja]