U Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja je od 2002-2006 godine realizovan projekat Teški oblici kriminala u Srbiji u uslovima tranzicije koji je finansiran od strane Ministarstva nauke i zaštite životne sredine. Ovaj naučni projekat je koncipiran kao studija širokog obima u okviru kojeg su istraživani relevantni modaliteti kriminala koji se upravo u zemljama u tranziciji ispoljavaju in extremis, a posebno u Srbiji gde je tranzicija dodatno komplikovana kontekstom proteklih ratova, katastrofa i posledičnih devastacija.
Projekat je bio multidisciplinarnog karaktera i na njemu su bili angažovani eksperti iz oblasti prava, kriminologije, psihologije kriminala, sociologije, penologije i konvergentnih disciplina. Pored utvrđivanja objektivne slike kriminala u Srbiji u prethodnoj dekadi, kao i analize rastućih i dramatičnih problema privrednog kriminala i korupcije, organizovanog kriminala, violentnog kriminala (ubistva, razbojništva, silovanja, otmice), iregularnih migracija, inter alia, stručnjaci Instituta kao i spoljni saradnici iz zemlje i inostranstva su kao jedan od ciljeva projekta formulisali i predlaganje mogućih modela preventivnih akcija, socijalne profilakse i eventualne promene državne reakcije na kriminal.
Fatalna zbivanja na teritoriji ex-Jugoslavije u poslednjoj dekadi dvadesetog veka (rat u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni, rat za Kosovo i NATO bombardovanje) uticala su na porast svesti o potrebi razumevanja i objašnjenja veoma složenog problema ljudske destruktivnosti kao i tabua ubistva i njegovih relativizacija u uslovima ratova i tiranija. U okviru ovog projekta posebna pažnja se posvećuje analizi kolektivnog ponašanja u kontekstu ratova i katastrofa i psihološkim posledicama ovih zbivanja (post-traumatski stresni sindrom, adaptacione krize, psihološki problemi zločina, odgovornosti i krivice, etc.).
Kao rezultat rada na projektu do sada je objavljen veći broj monografija i knjiga, kao i više desetina radova u vodećim naučnim časopisima i publikacijama. U okviru međunarodne razmene, saradnici Instituta su rezultate rada na ovom projektu saopštili i saopštavaju na brojnim internacionalnim naučnim simpozijumima i konferencijama.

Projektom 1642 je od 2002 – 2004 rukovodila dr Vesna Nikolić – Ristanović, a od 2004 – 2006 dr Leposava Kron.

U Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja, od 2006. – 2010. godine realizovan je projekat Prevencija kriminala i socijalnih devijacija koje je finansiralo Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj.

Ovaj projekat je takođe multidisciplinaran i zamišljen kao studija širokog obima koja uključuje analizu mogućih programa prevencije i socijalne profilakse, posebno kada su u pitanju najteži i društveno najopasniji oblici kriminala kao što je to nasilni kriminal, organizovani kriminal i ekonomski kriminal. Primarni ciljevi ovog istraživačkog projekta se odnose na  definisanje, identifikovanje i ranu detekciju faktora rizika za involviranost u različite oblike kriminalnih aktivnosti, posebno u adolescentnoj populaciji koja ujedno predstavlja i najvulnerabilniji segment stanovništva za koji se pretpostavlja da treba da bude i predmet pažljivo i egzaktno planirane društvene zaštite.
Israživački tim zadužen za realizaciju ovog projekta čine eksperti iz oblasti kriminologije, psihologije kriminala, prava, sociologije, penologije i konvergentnih disciplina. Pored utvrđivanja objektivne slike kriminala u Srbiji koja uključuje i analizu najuticajnijih faktora porasta privrednog kriminala, korupcije, organizovanog kriminala kao i violentnog kriminala, saradnici Instituta su kao jedan od ciljeva projekta formulisali i konstrukciju efikasnijih modela prevencije, socijalne profilakse i predloge eventualnih promena državne reakcije na kriminal.
Ova studija je zamišljena u ideji dugoročne projekcije na smanjenje obima kriminala, naročito onih koji drastično utiču na stabilnost sistema društvenog i državnog funkcionisanja.
Projektom Prevencija kriminala i socijalnih devijacija rukovodio je dr Dobrivoje Radovanović, redovni profesor Univerziteta u Beogradu, a od 2007. godine ovim Projektom rukovodi dr Marina Blagojević, viši naučni saradnik u IKSI.

Početkom 2011 godine Institut za kriminološka i sociološka istraživanja počinje sa serijom istraživanja u okviru realizacije interdisciplinarnog makroprojekta Kriminal u Srbiji: fenomenologija, rizici i mogućnosti socijalne intervencije Predmet istraživanja ovog projekta definisan je kao: (1) identifikovanje i analiza slike kriminala u Srbiji, trendova i rizika (2) ekonomski, socijalni i personalni faktori rizika i faktori zaštite koji imaju supstancijalni ili visok doprinos u podsticanju ili sprečavanju kriminala, posebno nasilničkog, organizovanog, visokotehnološkog i ekonomskog; (3) analiziranje postojećih i kreiranje novih modela prevencije navedenih oblika kriminala kao i njihova evaluacija i (4) definisanje, precizno praćenje i merenje indikatora socijalne isključenosti i socijalne deprivacije, kao i analizu različitih društvenih aspekata socijalne inkluzije (ekonomski, politički, medijski); (5) analiza mogućnosti socijalne intervencije i državne reakcije na kriminal, posebno kaznenog zakonodavstva, evaluacija realnih preventivnih dometa kaznenog zakonodavstva i izrada predloga novih normativnih rešenja.

Ovako definisan predmet podrazumeva izbor uzorka ekonomskih, socijalnih i personalnih varijabli i izbor uzorka prestupnika (maloletnih i punoletnih) koji su počinili konkretne oblike kriminala, empirijsko istraživanje na tim uzorcima i ukrštanje relevantnih psiholoških i socijalnih varijabli za kriminogeno ponašanje, a potom i analizu rezultata empirijskih istraživanja, izračunavanje linearnih, parcijalnih i kanoničkih korelacija između tog uzorka nezavisnih varijabli i oblika odnosno intenziteta proučavanog oblika kriminala. Identifikovanje faktora rizika i faktora zaštite sa značajnom i visokom prognostičkom vrednošću pojedinih tipova kriminala omogućiće utvrđivanje osetljivosti tih prediktora i tih oblika kriminala na partikularne preventivne modele, postojeće ili novoformirane. Osim navedenih istraživačkih postupaka u projektu će biti analizirana kaznena politika sudova (na osnovu detaljne analize sudskih predmeta), saglasnost te kaznene politike sa postojećim zakonskim odredbama, adekvatnost zakonskih odredbi (i procesnih i materijalnih), i najzad, preventivni potencijali postojećih zakonskih odredbi (na osnovu percepcije tih odredbi od strane prestupnika pre izvršenja dela). Posebno će biti analizirane psihopatske devijacije i antisocijalne crte ličnosti u populaciji koja je pravomoćno osuđena za neke od delikata koji su predviđeni predmetom istraživanja i koja se nalazi na izdržavanju kazne u penitencijarnim ustanovama u Srbiji. Ovaj segment istraživanja bi imao za cilj utvrđivanje zastupljenosti psihopatskih osobina ličnosti u osuđeničkoj populaciji, utvrđivanje prediktivne sposobnosti mera psihopatije pri predviđanju recidiva i utvrđivanje prediktivne sposobnosti mera psihopatije za tip izvršenog krivičnog dela. Predviđena veličina uzorka je 300 ispitanika. Elektronski kriminal kao produkt novog tehnološkog doba biće analiziran sa stanovišta neophodnosti njegove adekvatne inkriminacije i sankcionisanja kao i predloga elemenata koje treba dograditi u krivično zakonodavstvo Republike Srbije. U okviru posebnih podprojekata bio bi istraživan i odnos medija i kriminala, socijalna isključenost kao društveni kontekst kriminala u Srbiji, odnos socijalne inkluzije i siromaštva, potencijali institucija socijalne zaštite u društvenom reagovanju na kriminal (primarna, sekundarna i tercijarna prevencija, tretman, postpenalna zaštita). Socijalno-patološka obeležja kriminala maloletnika kao i mogućnosti rane detekcije i socijalne intervencije u Srbiji bila bi predmet posebnih empirijskih istraživanja.

Značaj istraživanja kada je prevencija kriminala kao najefikasnija ante delictum socijalna ntervencijai u pitanju ne treba posebno dokazivati.

Ciljevi istraživanja su: (a) identifikovanje faktora rizika i rizičnih grupa kao i faktora prevencije postojećih oblika kriminala, posebno nasilnog, organizovanog, visokotehnološkog i ekonomskog; (b) analiziranje mogućnosti postojećih i stvaranje novih modela prevencije za te oblike i taj stepen kriminala; (c) utvrđivanje realne preventivne uloge i realnih preventivnih dometa državne reakcije na kriminal, posebno u normativnoj oblasti i (d) konstruisanje produktivnijih preventivnih modela državne reakcije. Najkraće rečeno, očekivani rezultati bi bili: (1) stvaranje pouzdanije slike, najuticajnijih faktora kriminala; (2) kreiranje novih modela prevencije kod svih a posebno najtežih oblika kriminala; (3) predlog novog modela državne reakcije na kriminal; (4) predlaganje optimalnih rešenja za dugoročno smanjenje obima kriminala; (5) izrada akcionih planova i modela koji bi predstavljali konkretnu pomoć prilikom donošenja državnih odluka u pogledu zaustavljanja daljeg rasta nasilja i kriminala.

Očekivani ključni rezultati istraživanja interdisciplinarnog projekta Kriminal u Srbiji: fenomenologija, rizici i mogućnosti socijalne intervencije bi bili:

(1) utvrđivanje plauzibilne slike faktora rizika i faktora zaštite od svih oblika, a posebno nasilničkog, ekonomskog, visokotehnološkog (cyber crime) i organizovanog kriminala i to kod maloletnika i kod punoletnih osoba;

(2) analiza postojećih i predlaganje novih i unapređenih modela prevencije za sve navedene oblike kriminala;

(3) testiranje pojedinih modela na prigodnim uzorcima iz populacija koje se definišu kao rizične;

(4) izrada predloga novih modela državne reakcije na kriminal u normativnoj i socijalnoj sferi;

(5) sugestije u kreiranju javnih politika (uključujući analizu empirijske evidencije i dobre prakse drugih zemalja) koje će doprineti redukovanju nedovoljne socijalne inkluzije i siromaštva kao relevantnih faktora rizika za delinkventno ponašanje;

(6) izrada akcionih planova u cilju postepenog opadanja nasilja i najtežih oblika kriminala;

(7) izrada akcionih planova u cilju smanjenje straha od kriminala kod stanovništva kao conditio sine qua non za kvalitetniji i sigurniji svakodnevni život.

(8) izrada akcionih planova i modela koji bi predstavljali konkretnu pomoć prilikom donošenja državnih odluka u pogledu zaustavljanja daljeg rasta nasilja i kriminala;

(9) sukcesivno publikovanje rezultata multidisciplinarnih teorijsko-empirijskih, empirijskih, komparativnih i drugih relevantnih istraživanja u većem broju monografija, tematskih hrestomatija i u vodećim nacionalnim i inostranim naučnim časopisima;

(10) prezentacija dobijenih rezultata Projekta 47011 na naučnim skupovima u organizaciji Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja (kao što je tradicionalni seminar prava koji se održava već 22 godine u organizaciji Instituta), razmena naučnih informacija na međunarodnim i nacionalnim naučnim konferencijama;

(11) organizovanje edukativnih seminara, tribina i radionica preko kojih će se relevantni rezultati Projekta a koji su direktno aplikabilni i važni za donošenje državnih odluka u pogledu smanjenja kriminala i nasilja grosso modo kao i navedenih partikularnih oblika kriminala, komunicirati zainteresovanim socijalnim i državnim institucijama koje su u poziciji moći da ih i sprovode. Projektom 47011 rukovodi prof. dr Vladan Joldžić, naučni savetnik.