Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd
Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd
Primljeno: 10. avgusta 2020. godine
Prihvaćeno: 28. septembra 2020. godine
UDK: 342.738:343.261-052 351.75:621.397.4
Strane: 27-44
doi: doi.org/10.47152/ziksi2020232
Kontinuirani tehnološki razvoj nameće nove izazove u pogledu zaštite privatnosti, budući da pametni uređaji i mehanizmi nadzora omogućavaju stvaranje velikih baza podataka o ličnosti. Kako na javnim mestima i u privatnim domovima, tako i u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, video nadzor preti da ugrozi pravo na privatnost i stoga mora biti detaljno regulisan, da bi se uspostavio i održavao balans između privatnosti i bezbednosti. Uprkos tome, video nadzor u Srbiji nije regulisan posebnim zakonom, što otvara brojna sporna pitanja, posebno u kontekstu zatvora, gde se odluka o konkretnom načinu primene ovih tehnologija donosi u okviru pojedinačne ustanove za izvršenje krivičnih sankcija. Cilj ovog rada je da analizira na koji način je pravo na privatnost osuđenih lica konceptualizovano u međunarodnom pravu, da skrene pažnju na opravdanost, prednosti i nedostatke video nadzora u zatvorima, kao i da podigne svest o problemima koji se mogu pojaviti u ovoj nedovoljno regulisanoj oblasti.
KLJUČNE REČI: video nadzor / pravo na privatnost / bezbednost / zatvori / ljudska prava
