Др Ивана Стевановић је виши научни сарадник и директор Института за криминолошка и социолошка истраживања. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 1991. године. На истом факултету је и магистрирала са темом: Специфичности кривичног поступка према малолетницима у односу на општи. Докторску дисертацију: Кривичноправна заштита малолетних лица, одбранила је на Правном факултету Универзитета у Београду 2008. године.

Радни однос је засновала као истраживач-приправник 1992. године у Институту за криминолошка и социолошка истраживања. У научно звање - научни сарадник изабрана је 2009, а 2015. године је стекла звање виши научни сарадник у области друштвених наука – право, у коме се и тренутно налази (реизабрана у звање 2020. године).

Др Стевановић има више од 30 година рада на истраживачким националним и међународним пројектима, с посебном експертизом у области права детета, нарочито у области система правосуђа по мери детета, права деце учиниоца и жртава кривичних дела. Има дугогодишње искуство у развоју методологије научних истраживања, мониторинга и евалуације докумената јавне политике, посебно у контексту усвајања међународних стандарда у области права детета и њихова имплементација у национални нормативни и институционални оквир.

Једна је од оснивачица и чланица Управног одбора Виктимолошког друштва Србије, а у периоду од 1997. до 2006. је била потпредседница овог удружења; била је Председница Центра за права детета (2008/2019), као и чланица Савета за права детета Владе Републике Србије (2008/2019), Савета за права детета Града Београда (2014/2018), Савета за праћење и унапређење рада органа кривичног поступка и извршења кривичних санкција према малолетницима (2009/2013) и Савета за права детета заштитника грађана (2010/2013).

ORCID https://orcid.org/0000-0002-4588-3447

Srna, J., Stevanović, I. (2011) "Serbia: Moving towards Prevention of Physical Punishment of Children (Chapter 17)", in: Durant, J. E; Smith, A. B. (ed.) Realizing the Rights of the Children: Global Progress towards Ending Physical Punishment Realizing Children’s Rights, New York: Routledge (simultaneously published in UK), str. 222-233, ISBN13: 978-0-415-87920-0 (hbk), ISBN13: 978-0-203-83968-3 (ebk).

Jugović, A., Pejaković, LJ., Stevanović, I. (2013) Mesto za mene (deca na hraniteljstvu u Srbiji), Beograd: Centar za prava deteta, ISBN 978-86-83109-59-3, dostupno na sajtu: www.cpd.org.rs

Stevanović, I. (2014) Deca koja čekaju, Beograd: Institut za kriminološka i sociološka sitraživanja, ISBN 978-86-83287-74-1.

Stevanović, I. (2014) Moje pravo da budem zaštićen, Beograd: Institut za kriminološka i sociološka sitraživanja, ISBN 978-86-83287-77-2

Stevanović, I. (2014) „Novo prekršajno zakonodavstvo i položaj maloletnih učinioca prekršaja“, str. 101-106, u: Kron, L. (ur) Prestup i kazna: de lege lata et de lege ferenda, Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, ISBN 978-86-83287-78-9, COBISS.SR.ID 207548684.

Stevanović, I. (2014) „Krivičnopravni sistem i zaštita maloletnih lica (nacionalni normativni aspekt)“, str. 30-42, u: Vučković Šahović, N. i dr., Zaštita dece žrtava i svedoka krivičnih dela, Beograd: International Management Group – IMG, ISBN 978-86-83927-73-9.

Stevanović, I. (2014) „“Unapređenje izvršenja vaspitne mere posebne obaveze“ u: Ilić, G. (ur.) Reforma krivičnog prava (zbornik radova), Beograd: Udrženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, str. 352-367, ISBN 978-86-83437-99-3.

Pavićević, O., Stevanović, I. (2015) "Rizična ponašanja dece i mladih - rizik i otpornost" u: Stevanović, I. (ur) Maloletnici kao učinioci i kao žrtve krivičnih dela i prekršaja, Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, str. 293-308, ISBN 978-86-83287-85-7, COBISS.SR.ID 215317516.

Banić, M., Stevanović, I. (2015) Zaštita dece žrtava u krivičnim postupcima i stanje u praksi u Republici Srbiji, str. 9-44, u: Stevanović, I. (ur.) Kako do pravosuđa po meri deteta. Beograd: Centar za prava deteta, 293-308, ISBN 978-86-83109-64-7, COBISS.SR.ID 214515724, dostupno na sajtu: www.cpd.org.rs.

Оливера Павићевић је рођена 11. децембра 1964. године у Београду, где је завршила основну школу и гимназију. Дипломирала је 1989. године на Одељењу за Социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Докторирала је 2008. године на Факултету политичких наука Универзитета у Београду са дисертацијом на тему „Негативни друштвени јунак“. Запослена је на Институту за криминолошка и социолошка истраживања од 1995. године. У звање научног сарадника изабрана је у августу 2008. године, а реизабрана 2013. године. У звање вишег научног сарадника изабрана је 2023. године. Њена поља експертизе обухватају културну криминологију, концепте отпорности и социјалног капитала, теорије маскулинитета и истраживање квалитета затворског живота. Објавила је бројне научне радове и монографије из ових области.

Хајдана Гломазић рођена је 1970. године у Никшићу. Дипломирала, магистрирала и докторирала је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за педагогију и андрагогију. На Институту за криминолошка и социолошка истраживања запослена је од октобра 2013. године, а у звање научне сараднице изабрана је јуна 2016. године, са реизбором у мају 2021. године.

У свом истраживачком раду интегрише више дисциплина, истражујући образовање одраслих, људске ресурсе и ментално здравље, са посебним освртом на родне перспективе. Проучава и улогу медија у обликовању перцепције криминалитета и насиља, те њихову улогу на обликовање јавног мњења и друштвених ставова.Током каријере радила је као сарадница на Филозофском факултету Универзитета у Београду, асистенткиња на Факултету за пословне студије, а касније и као доценткиња на Академији за дипломатију и безбедност. Поред академског ангажмана, лиценцирана је саветница за системску породичну психотерапију са дугогодишњом приватном праксом, чиме доприноси повезивању теоријских и практичних знања у области менталног здравља.

Сувласница је консултантске компаније која се бави едукацијом и саветовањем, омогућавајући синергију између научних истраживања и примене у пракси. Ова веза између академских знања и практичних решења истакнута је кроз њене бројне пројекте и ангажмане на иницијативама Европске уније, међународних организација и невладиних удружења.

Ауторка је многобројних научних радова објављених у домаћим и међународним часописима, а активно учествује на научним конференцијама. Чланица је неколико стручних удружења, како у земљи, тако и у иностранству.

Ана Батрићевић рођена је у Београду 1985. године. Правни факултет Универзитета у Београду завршила је 2009. године. Докторирала је на Правном факултету Универзитета у Нишу 2012. године на тему„Кривичноправна заштита животиња“ (ментор: проф. др Драган Јовашевић).

Запослена је на Институту за криминолошка и социолошка истраживања у Београду од. 2009. године. У звање истраживач-сарадник изабрана је 2011. године. У звање научни сарадник изабрана је 2013. године. У звање виши научни сарадник изабрана је 2018. године. У звање научни саветник изабрана је 2024. године.

Њене примарне истраживачке области обухватају: ресоцијализацију осуђених лица током извршења казне лишења слободе, са посебним фокусом на иновативне приступе њиховој рехабилитацији и социјалној реинтеграцији са циљем превенције рецидивизма, еколошко-правну заштиту животне средине од негативних антропогених утицаја и то у контексту заштите права на здраву животну средину и спречавање дискриминације маргинализованих група.

Кроз свој рад доприноси остваривању увида у поменуте области на иновативан начин, - применом истраживачког метода документарног фотографисања током рада са осуђеним лицима ради њихове ресоцијализације, али и приликом истраживања различитих еколошких и других друштвено ангажованих тема. До сада је као члан Фото савеза Србије учествовала на већем броју колективних и самосталних изложби фотографија.

Аутор је и коаутор десет монографија, већег броја радова објављених у домаћим и страним научним часописима, као и саопштења представљених на националним и међународним научним конференцијама.

Batrićević, A., Batanjski, V.: Zaštita životinja u Srbiji-kaznenopravni i ekološki aspekti, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd, 2014., 231 str, UDK 343502.211(497.11) ISBN 978-86-83287-79-6, COBISS:SR-ID 209797388 M42=5

Batrićević, A.: Zaštita životinja u međunarodnom pravu, Beograd : Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, 2013, 230 str., ISBN 978-86-83287-70-3 UDK 502.211:592/599 UDK 179.3 UDK 351.765 COBISS.SR-ID 203032588 M42=5

Batrićević, A.: Zabrana diskriminacije u pravu Evropske unije, Evropsko zakonodavstvo, vol. 11, br. 42/2013, str. 9-36., ISSN:1451-3188 UDK: 361.647.82:001.6 COBISS.SR-ID 183321351 M51=3

Batrićević, A.: Krivično – pravna reakcija na zlostavljanje životinja u Kraljevini Švedskoj, Strani pravni život br. 2/2012, str. 378 – 394., UDK: 351.765(485) ISSN: 0039-2138 COBISS.SR-ID 86244103 M51=3

Batrićević, A.: Deca i zlostavljanje životinja – kriminološki, viktimološki i krivičnopravni aspekti, Temida, vol. 14. br. 3/2011, str. 57 – 77., UDK 343.98, ISSN: 1450-6637, DOI: 10.2298/TEM1103057B M51=3

Јанко Међедовић је рођен 1981 године; доктор је психолошких наука а титулу је стекао на Филозофском факултету Унверзитета у Београду. Запослен је на Институту за криминолошка и социолошка истраживања од 2010 године. Његов истраживачки рад се бави карактеристикама личности, пре свега психопатијом, и њиховим повезаностима са криминалним понашањем али и осталим социјално-релевантним феноменима и исходима. Такође се бави људском бихејвиоралном екологијом као аспектом еволуционих друштвених наука и може се сматрати утемељивачем те области у Србији.

Објавио је око стотину научних радова од којих је велика већина у међународним научним часописима и аутор је две научне монографије – Номолошка мрежа психопатије и Evolutionary behavioral ecology and psychopathy. До сада је одржао три предавања по позиву на научним конференцијама у Београду, Сарајеву и Бања Луци. Био је вођа истраживача из Србије на два COST пројекта финансираних од стране Европске комисије од којих је један и даље у току.

Додатно је радно ангажован на Факултету за медије и комуникације где држи наставу из предмета Психологија индивидуалних разлика, Еволуција људског понашања и Методологија истраживања и статистика. Добитник је награде за изузетно постигнуће у раној фази научне каријере „Ненад Хавелка“ за 2022. годину.

Од стране Министарства науке, технолошког развоја и информација Републике Србије уврштен је на листу од 10% најбољих истраживача из области друштвених наука у оквиру рангирања за 2024 годину. Рецензирао је радове за велики број националних и међународних научних часописа а од 2024 године је део уредничког тима часописа Evolutionary Behavioral Sciences. Налази се у програмском одбору научних скупова Емпиријска истраживања у психологији и Савремени трендови у психологији.

Međedović, J. (2024). Machiavellianism as a crucial Dark Tetrad trait for the prediction of life-course criminal behavior. Current Psychology, 43, 30474–30484. https://doi.org/10.1007/s12144-024-06500-9

Međedović, J. (2024). Observing psychopathy promptly, reliably, and validly: Development and validation of the Short Psychopathy Rating Scale (SPRS). Personality and Individual Differences, 219, 112520. https://doi.org/10.1016/j.paid.2023.112520

Međedović, J. (2023). Evolutionary behavioral ecology and psychopathy. Springer. https://doi.org/10.1007/978-3-031-32886-2

Međedović, J. (2021). Phenotypic signals of sexual selection and fast life history dynamics for the long-term but not short-term mating. Evolutionary Psychology, 19(4), 14747049211057158. https://doi.org/10.1177/14747049211057158

Međedović, J. (2021). Human life histories as dynamic networks: Using network analysis to conceptualize and analyze life history data. Evolutionary Psychological Science, 7(1), 76-90. https://doi.org/10.1007/s40806-020-00252-y

Др Милица Колаковић-Бојовић рођена је 17. фебруара 1984. у Београду. Докторирала је у области кривичног права на Правном факултету Универзитета у Београду.

У периоду 2008-2009. била је запослена као истраживач-приправник на Институту за криминолошка и социолошка истраживања. Од 2009. до 2012 била је сарадник у настави на катедри за кривично право, Правног факултета Универзитета у Београду. Од 2012. године запослена је на Институту за криминолошка и социолошка истраживања (од 2021. виши научни сарадник, 2017-2021. научни сарадник, 2012-2017. истраживач сарадник).

Од јула 2017. године, у својству независног експерта, Милица Колаковић-Бојовић је чланица, а од 2019. потпредседник УН Комитета за присилне нестанке, као и известилац задужен за израду Првог општег коментара о присилним нестанцима контексту миграција, и контакт тачка у области одмазде према лицима која су се обратила Комитету.

Од 2021. године члан је Саветодавног комитета за номинације судија Међународног кривичног суда.

У својој професионалној каријери била је ангажована као експерт у бројним научноистраживачким и донаторским пројектима у сектору правде, које су подржали и / или имплементирали ОЕБС, Савет Европе, Европска унија, Светска банка, UNOPS, UNDP, UNODC, USAID, GIZ, ADA итд, на националном и међународном нивоу. Такође је координирала или учествовала у изради више од 40 докумената јавних политика у земљама западног Балкана.

Поред тога, била је ангажована у преговарачкој структури Републике Србије са ЕУ од 2013. до 2018. године (2013-2015. Координатор израде Акционог плана за Поглавље 23 и 2015-2018, Председник Савета за спровођење Акционог плана за Поглавље 23).

До сада је објавила пет књига у издању Cambridge University Press и Института за криминолошка и социолошка истраживања и више од 100 научних радова и поглавља у монографијама.

Од 2018. до 2022. била је уредник и главни и одговорни уредник часописа Ревија за криминологију и кривично право. Члан је Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу и Удружења за међународно кривично право.

Поред српског као матерњег језика, говори енглески и служи се француским језиком.

Удата је и мајка два сина.

Kolaković-Bojović, M. (2016): Okončanje krivičnog postupka u razumnom roku, doktorska disertacija, Beograd.

Kolaković-Bojović, M. (2016): Constitutional Provisions on Judicial Independence and EU Standards, Annals of the Faculty of law in Belgrade, Belgrade Law Review, Vol. LXIV, no. 3. 192/204. (ISSN: 0003-2565)

Kolaković-Bojović, M. /2016/ Law on protection of the right to trial within reasonable time: environment for criminal sanction that serves its purpose and cost saving, Criminal and misdemeanors sanctions and measures: sentencing, enforcement and conditional release, (Stevanović, I. ed.) Institute of Criminological and Sociological Research, pp 203-214.

Kolaković-Bojović, M. (2016): Uticaj višestrukog ukidanja prvostepene presude na trajanje krivičnih postupaka, Pravni lekovi u krivičnom postupku-krivično zakonodavstvo u regionu i iskustva u njegovom sprovođenju, (Bejatović, S. & Jovanović, I. ur.) OEBS, Beograd, str. 271-283. (ISBN 987-86-6383-0394)

Kolaković-Bojović, M. (2015): Efikasnost krivičnog pravosuđa kao sredstvo suzbijanja kriminaliteta, Kriminal i društvo Srbije: izazovi društvene dezintegracije, društvene regulacije i očuvanja životne sredine (Hugson, M. & Stevanović, Z. ur.) Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd, str. 237-254. (ISBN 978-86-83287-87-1)

Kolaković-Bojović, M. (2015): Dostavljanje pismena u krivičnom postupku Republike Srbije: efikasnost u rascepu između lepih želja i loših navika, Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, Vol. XXXIV, br. 2, str. 121-122. ISSN 0350-2694, UDK 343)

Kolaković-Bojović, M. /2014/ Efikasnost krivičnog postupka, reforma pravosuđa i pristupni pregovori sa EU, Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, br.2, str. 189-201.

Kolaković-Bojović, M. /2013/ Pravo na stručnu odbranu okrivljenog i efikasnost krivičnog postupka, Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, br. 1, str. 131-148.

Kolaković - Bojović, M. /2013/ Efikasnost krivičnog postupka- razumemo li fenomen kome težimo, Kriminal, državna reakcija i harmonizacija sa evropskim standardima, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Palić, str. 373-384.

Љепосава Илијић рођена је 7. фебруара 1981. године у Требињу, Република Српска (БиХ). Дипломирала је 2004. године на Дефектолошком факултету Универзитета у Београду (Смер за превенцију и ресоцијализацију лица са поремећајима у друштвеном понашању). Магистарску тезу под називом "Демографска, социопсихолошка, криминолошка и пенолошка својства осуђених као чиниоци затворских депривација" (ментор проф. др Снежана Соковић) одбранила је 2012. године на матичном факултету. Докторску дисертацију под називом "Утицај образовања и професионалног оспособлјавања на редукцију ризика рецидивизма код осуђених лица" (ментор проф. др Горан Јованић) одбранила је 2016. године на Факултету за специјалну едукцију и рехабилитацију Универзитета у Београду (ужа научна област Теоријски и методски приступи у превенцији и третману поремећаја понашања).

Запослена ја на Институту за криминолошка и социолошка истраживања од новембра 2005. године, а од 2022. године је у звању вишег научног сарадника (2017–2022. године научни сарадник; 2012–2017. године истраживач сарадник). Од 2024. године је уредница часописа Зборник Института за криминолошка и социолошка истраживања (2022–2024. год. асистенткиња уредница; 2016–2021. год. секретар редакције).

Њен истраживачки интерес укључује пенолошке и криминолошке теме, са посебним нагласком на затворску популацију, третман у затворима, образовање и обуку осуђеника, утицај образовања на смањење рецидивизма, прилагођавање на затворски живот и депривације осуђеника. Последњих година, њени истраживачки интереси су се проширили на анализу последица пеналног популизма и масовног затварања, утицаја неолибералног капитализма на затворски систем и затвореничко друштво, филозофију унутар затворских заједница. Као чланица тима PrisonLIFE пројекта (2022–2025. год.) последње три године интензивније се фокусирала ка истраживању квалитета затворског живота осуђеника у Републикци Србији, његовим утицајем на понашање осуђеника током издржавања казне и након изласка, као и могућностима за његово унапређење.

До сада је објавила седам научних монографија (самостално и у коауторству) и велики број научних радова у домаћим и међународним часописима, као и на бројним конференцијама.

Ilijić, Lj. (2012). Stanje u kazneno-popravnim zavodima u Srbiji: prekobrojnost zatvorske populacije, Socijalna misao, Vol. 19. br.74. str.143-152.

Batrićević, A., & Ilijić, Lj. (2013). Imprisonment in Sweden, Normative Frameworks, Characteristics and Impact on recidivism, NBP-Journal of Criminalistics And Law, Vol. XVIII, No.2 Pg. 135-155.

Batrićević, A., & Ilijić, Lj. (2014). Health Care of Prisoners as a Crime Prevention Factor-General Standards and Conditions in Serbia. Archibald Reiss Days, Academy of Criminalistics and Police Studies, Vol.1. pg. 441-451.

Ilijić, Lj. (2014). Osuđeni i deprivacije-uticaj karakteristika ličnosti na intenzitet doživlјavanja zatvorskih deprivacija. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. Beograd.

Ilijić, Lj. & Jovanić, G. (2014). Disciplinsko kažnjavanje osuđenih. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. Vol. XXXIII, Br. 2. str. 163-177. Beograd.

Др Јасмина Играчки, научна сарадница, рођена је 10.04.1972. године у Панчеву. Дипломирала је 2009. године на Правном факултету Интернационалног Универзитета у Новом Пазару на тему „Превенција организованог криминалитета“. Одбранила је мастер рад 2012. године на Криминалистичко-полицијској академији у Београду на тему „Систем комуникације у кризним ситуацијама“. Докторирала је 2019. године на Универзитету Мегатренд Правног факултета у Београду са темом „Пенитенцијарни систем и његов утицај на промену криминалног понашања преступника у Републици Србији“.

Радни однос у Институту за криминолошка и социолошка истраживања засновала је 2013. године, као истраживач-сарадник, да би 2019. године стекла научно звање научни сарадник. Њене примарне истраживачке области су: кривично право, криминологија, пенологија, малолетничка делинквенција и виктимологија.

Наставно искуство стицала је након дипломирања 2009. године, у наставном процесу на Интернационалном Универзитету Правног факултета у Новом Пазару, као сарадник у настави и асистент од 2012. до 2016. године, на предметима: кривично право, криминологија са пенологијом, малолетничка деликвенција, социјална патологија и виктимологија.

Ауторка је већег броја радова објављених у домаћим и иностраним научним часописима и активно учествује на многобројним националним и међународним конференцијама.

Активан је волонтер, у непосредном контакту са особама са посебним потребама, децом и старим лицима, при Волонтерском сервису општине Звездара у Београду, од 2012. године, у оквиру канцеларије друштвене делатности (социјална заштита).

Сарадник је и члан тима за научна истраживања спортског клуба са особама са посебним потребама (децом), „Сингидунум“, Београд.

Igrački, J. (2012) Individual tretment in the enforcement process of criminal sanctions, "Archibald Reiss Days", Criminalistics and police Studies in Belgrade, (thematic conference proceedings of international significance) str.435-446, UDC 343.85:343.261-052, 343.244; UDC (zbornika) 343.9 (082), 343.85 (082) COBISS.SR-ID 192446220, ISBN978-86-7020-190-3.

Igrački, J. (2012) Uloga policije u prevenciji maloletničkog prestupništva, U: Kron, L. (ur.) Delikt, kazna i mogućnosti socijalne profilakse, Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. str.399-408, ISBN 978-86-83287-61-1;

Igrački, J. (2013) Penalty Reaction on child abuse in Serbia, Internacional scientific conference "Archibald Reiss Days", Criminalistics and police Sttudies in Belgrade, str. 329-336, UDC: 343.28/.29:343.541(497.11) UDC (zbornika) 343.9(082), 343.85(82), COBISS.Sr-id 202437388, ISBN 978-86-7020-190-3

Igrački, J. (2013) Nasilničko ponašanje: krivičnopravni i kriminološki aspekt, Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, broj: 2, Vol. XXXII, str. 203-213, UDK rada: 343.94/.97:343.343.3; 343.85:[343.343.3:796.093(497.11), UDK časopisa 343

Igrački, J. (2014) Krivičnopravni i kriminološki aspekti nasilja i nasilničkog ponašanja, Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, broj: 1. Godina XXXIII, str137-148, UDK rada 343.343.3, UDK časopisa 343

Вера Станковић је рођена у Зрењанину 17. Јуна 1984. Године. Основну школу завршила је у Новом Милошеву, а средњу у Зрењанину. Дипломирала је 2009. године на Одељењу за Екологију Биолошког факултета Универзитета у Београду са темом „Правни аспекти заштите животне средине, изоловани примери на локалном нивоу (општина Сурчин) “. Докторирала је на истом факултету на смеру за заштиту биодиверзитета 2018. године са тезом на тему „Еколошка студија инвазивних биљних врста на рамсарским подручјима у Војводини“. Током 2014. године завршила је специјалистичке студије из Еколошког права на Правном факултету Универзитета у Београду.

Од 2009. године запослена је на Институту за криминолошка и социолошка истраживања. Од 2010. до 2013. године била је ангажована као сарадник у настави на Одељењу за Екологију и Географију биљака, где је учествовала у извођењу практичних вежби на теме: Загађење и заштита животне средине и Човек и животна средина. Изабрана је у звање научног сарадника у јуну 2019. године, а реизабрана у мају 2024. године.

Примарне истраживачке области у којима је остварила професионална достигнућа обухватају: еколошко право, правну и практичну заштиту животне средине, политике биодиверзитета, истраживања инвазивних биљних врста, заједнице и инвазивност. Објавила је већи број научних радова у овим истраживачким областима.

Batanjski Vera (2011): „Uticaji ekologije na teorije o kriminalitetuˮ. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd, 2011/Vol.XXX/1-2/307-316, ISSN 0350-2694.

Vladan Joldžić i Vera Batanjski (2012): „Integrisano upravlјanje hemikalijama u svim fazama životnog ciklusa i biološke reperkusije kršenja propisa”. Zbornik radova, IV CHYMICUS, 11.-14.jun 2012., Tara, Srbija, str. 170-176, ISBN 978-86-85013-10-2.

Batanjski Vera (2013): „Prevencija ekološkog kriminalitetaˮ. Poglavlje u monogrfiji: Prevencija kriminala i socijalnih devijacija – evropska i regionalna dobra praksa (Urednici: Blagojević M. i Stevanović Z.), Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd, str. 307-315, ISBN 978-86-83287-66-6.

Batrićević Ana and Batanjski Vera (2013): „Air Quality in Urban Areas in Serbia: Current State and Legal Protectionˮ. III International Conference - Ecology of Urban Areas, 11 October 2013, Zrenjanin, Serbia, , pp. 58-67, ISBN 978-86-7672-210-5.

Batanjski Vera, Batrićević Ana, Radovančev Uroš i Joldžić Vladan (2014): „Ekonomski isplativa proizvodnja organske hraneˮ. "Ecologica" časopis, Naučno-stručno društvo za zaštitu životne sredine Srbije "Ecologica", br. 74, str. 169-174, ISSN 0354-3285.

Batrićević Ana and Batanjski Vera (2014) „Zaštita životina u Srbiji - kaznenopravni i ekološki aspekti”. Monografija, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd, Srbija, 231 strana, ISBN 978-86-83287-79-6.

Милена Милићевић је докторирала на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду, студијски програм: Дефектологија. Од 2012. године запослена је на Институту за криминолошка и социолошка истраживања у Београду, где тренутно обавља функцију више научне сараднице (од 30. марта 2022. године). Претходно је била научна сарадница (2017–2022), истраживачица сарадница (2013–2017) и истраживачица приправница (2012–2013). Њен научни рад обухвата области криминологије, пенологије, дефектологије, специјалне едукације и рехабилитације, а такође се бави и културном адаптацијом мерних инструмената, као и темама из педагогије, психологије и биомедицине.

Примарни истраживачки интереси укључују критичке аспекте студија инвалидитета, посебно партиципацију особа са инвалидитетом, индивидуални и породични квалитет живота, као и положај маргинализованих група у комплексним системима, попут затвора. Фокусирана је на могућности лонгитудиналних истраживања и унапређење квалитета живота осуђених лица. Као руководитељка и главна истраживачица пројекта PrisonLIFE („Процена и могућности побољшања квалитета затворског живота осуђених лица у Републици Србији: криминолошко-пенолошки, психолошки, социолошки, правни и безбедносни аспекти”), Милена предводи тим који истражује ове аспекте, а пројекат је финансиран у оквиру програма ИДЕЈЕ Фонда за науку Републике Србије.

Публиковала је радове у домаћим и међународним часописима, као и на бројним научним конференцијама. Ауторка је истакнуте монографије националног значаја „ Community participation of children with cerebral palsy in Serbia: conceptual considerations and evaluation”. Од 2022. године је уредница научног часописа Зборник Института за криминолошка и социолошка истраживања, а од јула 2023. године ангажована је као помоћна уредница у међународном часопису časopisu Child: Care, Health and Development. Такође је учествовала у реализацији значајних истраживачких пројеката, укључујући сарадњу са ОЕБС-ом на пројекту „Анализа примене мера безбедности медицинског карактера у кривичноправном систему Републике Србије“ 2018. године, као и на пројекту „Криминал у Србији: феноменологија, ризици и могућности социјалне интервенције“, финансираном од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Ilijić, Lj., Milićević, M. & Pavićević, O. (2020). Approaches and methods in the quality of prison life assessing – Measuring social and moral climate in prisons. In G. Nedović & F. Eminović (Eds.), Approaches and models in special education and rehabilitation: thematic collection of international importance (pp. 85–96). Belgrade: University, Faculty of Special Education and Rehabilitation, Publishing Center of the Faculty.

Ilijić, Lj., Milićević, M., & Vujičić, N. (2020). Characteristics of the population of persons with compulsory drug addiction treatment as a security measure in Serbia – regional overview. In M. Milićević & I. Stevanović (Eds.), Thematic Conference Proceedings of International Significance / XXXII International scientific thematic conference “Drugs and drug addiction: legal, criminological, sociological and medical issues”, Palic, 2–3 September 2020 (pp. 405–425). Belgrade: Institute of Criminological and Sociological Research.

Milićević, M., Ilijić, Lj., & Vujičić, N. (2019). Medical security measures: Criminal law framework and problems in practice. In I. Stevanović & N. Vujičić (Eds.), Thematic Conference Proceedings of International Significance / XXXI International scientific thematic conference “Penal Law and Medicine”, Palic, 29–30th May 2019 (pp. 161–180). Belgrade: Institute of Criminological and Sociological Research.

Milićević, M. (2021). Exploring participation in family activities among Serbian children with cerebral palsy and children with typical development: diversity, frequency, children’s presence, and engagement. Disability and rehabilitation, 44(9), 1583–1594.

Milićević, M. (2020). Home participation of children with and without cerebral palsy in Serbia: an exploratory study. Disability and rehabilitation, 42(25), 3696–3706.

Milićević, M. (2020). Community participation of children with cerebral palsy in Serbia: conceptual considerations and evaluation. Belgrade, Serbia: Institute of Criminological and Sociological Research. https://doi.org/10.47152/127442

Milićević, M. (2020). The research priorities in disability studies related to COVID-19. Beogradska defektološka škola, 26(1), 9−28.

Марина Матић Бошковић рођена је 1977. године у Београду. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 2001. године. Специјалистичке студије из Европског права, које су заједнички организовали Правни факултет Универзитета у Новом Саду и Немачки DAAD завршила је 2002. године. Магистрирала је на Правном факултету Универзитета у Новом Саду 2007. године, одбранивши са одликом магистарску тезу "Хармонизација и унификација уговорног права у Европској унији". Докторску тезу под називом "Европски кривичноправни механизми и њихов утицај на национално законодавство" одбранила је са одликом 2016. године на Правном факултету Универзитета у Београду.

У периоду од 2004-2011 и од 2018. године до данас запослена је на Институту за криминолошка и социолошка истраживањам најпре као истраживач приправник и сарадник, од 2018. године у звању научног сарадника, а од 2022. године у звању вишег научног сарадника. Од 2011. до 2018. године радила је на Институту за упоредно право као истраживач сарадник, односно научни сарадник.

Упоредо са научноистраживачким радом, била је ангажована као консултант на многобројим пројектима у области владавине права. Била је члан радне групе за израду Националне стратегије за реформу правосуђа за период од 2013-2018. године, као и координатор израде пратећег Акционог плана у области независности правосуђа. Као консултант Мисије ОЕБС-а била је ангажована на изради Статегије истраге финансијског криминала за период 2015-2016. година. Током 2022. године била је ангажована као експерт Европске уније на изради Акционог плана Стратегије развоја правосуђа за период 2022-2025. година, а 2023. године на изради Стратегије борбе против корупције за период 2024-2028. Учествовала је изради новог секта правосудних закона из 2023. године, као и поџаконских аката којима се уређује рад Високог савета тужилаца. Такође је била предавач на обукама у организацији Правосудне академије и Регионалне школе за јавну управу (РеСПА). Ангажована је као саветник за реформу правосуђа у Светској банци за Западни Балкан и земље Источног партнерства.

Председница је Програмског савета Удружења тужилаца Србије и члан редакције часописа "Тужилачка реч" који издаје Удружење. Од 2015. године члан је одбора Форума тужилачких удружења у оквиру Међународног удружења тужилаца.

Област њеног интересовања су право Европске уније, кривично право, међународно кривично право и правосудно организационо право. Члан је уређивачког одбора више међународних часописа: EUWEB Legal Essays – Global & Legal Perspectives, KORE Europa Rivista i Revista Electronica Iberoamericana.

До сада је објавила три књиге – Јавно тужилаштво у Србији: Историјски развој, међународни стандарди, упоредни модели и изазови модерног друштва (са Г. Илић, 2019), Кривично процесно право ЕУ (2022) и i Public procurement: an analysis of the regulatory frameworks in selected Western Balkan countries (2022).

Говори енглески језик, а служи се руским језиком.

Matić Bošković, M., Kolaković-Bojović, M., (2022) New Approach to the EU Enlargement Process – Whether COVID-19 affected Chapter 23 Requirements?, EU and Comparative Law issues and Challenges Series (ECLIC): The Recovery of the EU and Strengthening the Ability to Respond to New Challenges – Legal and Economic Aspects, Vol. 6, Faculty of Law, University of Osijek, Osijek, pp. 330-350

Matić Bošković, M., Kostić, J. (2021). Financial accountability and transparency of public sector institution in the Republic of Serbia, In: Mikuli, P., Kuca, G., (ed.). Accountability and the Law – Rights, Authority and Transparency of Public Power, Routledge, (pp. 46-59), ISBN 978-80-367767-33-4

Matić Bošković, M. (2020). Human dignity in criminal proceedings – interpretation of the European Court of Human Rights, In: Z. Pavlović (ed.) The Right to Human Dignity, Yearbook Human Rights Protection, No. 3, Provincial Protector of Citizens & Institute of Criminological and Sociological Research, Novi Sad, (pp. 61-75), ISBN 978-86-80756-36-1 (IKSI)

Matić Bošković, M. (2020). EU Court of Justice role in establishment of EU judicial standards, EU and comparative law issues and challenges series (ECLIC), Vol. 4, EU 2020 - Lessons from the past and solutions for the future, 329-351, ISSN 2459-9425

Matić Bošković M., (2018): Оduzimanje imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela – uporednopravna rešenja i iskustva Srbije, Finansijski kriminalitet (ur. Kostić J., Stevanović A.), str. 175-189. (ISBN 987-86-80186-39-9)

Matić Bošković M., Nenadić S. (2018): Evropski standardi u oblasti pravosuđa, Strani pravni život, br. 1, str. 39-56. (ISBN 978-86-80186-30-6)

Matić Bošković M., (2017): Tužilački saveti i garancija tužilačke autonomije u državama Zapadnog Balkana, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, vol. 65, br. 1, str. 169-186;

Matić Bošković M., Nenadić S. (2017): Integritet sudija i tužilaca, Pravni život br. 10, tom II, str. 5-18. (ISSN 0350-0500)

Matić Bošković M., (2017):Vetting of judiciary in transitional countries – successful tool or entry point for political influence, Foregin Law Life, no. 4/2017, p. 137-155. (ISSN 0039-2138)

Matić Bošković M., et al. (2016), Improving Commercial Cases Managment in the Federation of Bosnia and Herzegovina – Feasibility Study, Washington DC, the World Bank Group

Рођена 1981. године у Београду. Основне студије завршила на Правном факултету Универзитета у Београду 2004. године. Последипломске студије је завршила на Правном факултету Универзитета у Београду, Смер за међународно јавно право. Магистарски рад под насловом „Забрана ретроактивности кривичног закона у пракси Европског суда за људска права“ одбранила је са одликом 2009. године. Докторску дисертацију под насловом: „Европски стандарди у области биомедицине – право на интегритет личности“, одбранила је са одликом 2016. године на Правном факултету Универзитета у Београду.

Од 2011. године је била запослена на Институту за међународну политику и привреду, као истраживач приправник, а потом као истраживач сарадник, а од 2016. до 2021. године као научни сарадник. Ради као научни сарадник на Институту за криминолошка и социолошка истраживања од 2021. године.

Области њеног интересовања су међународна људска права, посебно европски стандарди и пракса, као и сагласност српског кривичног права са међународним стандардима заштите људских права. Објавила је већи број радова и две монографије из поменутих области. Била је ангажована 2022. године на пројекту Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ „Спречавање злочина из мржње“, а 2023. године на пројекту Мисије ОЕБС-а у Србији “Анализа рада Уставног суда Србије по уставним жалбама из области кривичног права”.

Stojanović A. (2011): Načelo određenosti krivičnog zakona (lex certa) u praksi Evropskog suda za ljudska prava, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, br. 1/2011, str. 455-468, ISSN: 0550-2179, UDK: 342.7:343(4).

Đukanović A. (2013): Zaštita ljudskih prava tražilaca azila i ilegalnih migranata – praksa Evropskog suda za ljudska prava, Međunarodni problemi, vol. LXV, br. 4, str. 481-510, ISSN 0025-8555, UDC 341.43:341.645.5

Đukanović A. (2018): Izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava: aktuelna pitanja, Međunarodni problemi, vol. LXX, br. 2, str. 208 – 230, ISSN 0025-8555, UDC: 347.952:341.645.2(4-672EU), doi: https://doi.org/10.2298/MEDJP1802208D

Đukanović A. (2019): Izbor pola budućeg deteta iz nemedicinskih razloga u svetlu zaštite ljudskih prava, Zbornik Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, vol. LII, br. 2, str. 593 - 613, ISSN: 0550-2179, UDC: 57.089.3:342.7, doi: 10.5937/zrpfns53-21383

Đukanović A (2019): New Eugenics In Light of International Human Rights Protection, The Review of International Affairs, Vol. LXX, No. 1175, pp. 5 - 22, ISSN 0486-6096, UDC: 613.94:341.231.14

Марија Чолић рођена је 1991. године. Основне, мастер и докторске студије завршила је на Одељењу за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Докторску дисертацију под насловом „ Intergroup Empathy – Conceptual Systematisation and Empirical Contribution to Understanding the Phenomenon“ одбранила је 2023. године. Током основних и мастер студија била је ангажована у наставном раду на матичном одељењу и на Факултету безбедности. Добитница је годишње награде за најбољег студента Одељења за психологију, награде Фондације Катарина Марић за најбољи мастер рад из психологије одбрањен текуће школске године, и стипендије Доситеја Фонда за младе таленте.

Њена истраживачка интересовања крећу се у области социјалне когниције, личног и групног идентитета, агресивног и антисоцијалног понашања, памћења, као и метанауке. Са колегама је објавила 11 научних радова и излагала бројна истраживања на научним конференцијама. Учествовала је у неколико међународних пројеката. Чланица је Лабораторије за истраживање индивидуалних разлика (ЛИРА). Рецензира радове у часописима Физичка култура, Психологија, као и International Journal of Social Psychology.

На Институту за криминолошка и социолошка истраживања запослена је од јануара 2025 године. Додатно је радно ангажована на Департману за психологију Факултета за медије и комуникације, на предметима Методологија психолошких истраживања и Статистика у психологији. Претходно је била запослена као стипендисткиња МПНТР и као истраживач приправник на Институту за медицинска истраживања (2016 – 2018), а затим као асистент на Факултету спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду (2018 – 2024).

Lazarević, L. B., Purić, D., Žeželj, I., Belopavlović, R., Bodroža, B., Čolić, M. V., Ebersole, C. R., Ford, М., Orlić, А., Pedović, I., Petrović, B., Shabazian, A. N., & Stojilović, D. (2020). Many Labs 5: Registered Replication of LoBue and DeLoache (2008). Advances in Methods and Practices in Psychological Science, 3(3), 377-386. https://doi.org/10.1177/2515245920953350

Buttrick, N. R., Choi, H., Wilson, T. D., Oishi, S., Boker, S. M., Gilbert, D. T., Alper, S., Aveyard, M., Cheong, W., Čolić, M. V., Dalgar, I., Doğulu, C., Karabati, S., Kim, E., Knežević, G., Komiya, A., Ordóñez Laclé, C., Ambrosio Lage, C., Lazarević, Lj., B., Lazarević, D., Lins, S., Blanco Molina, M., Neto, F., Orlić, A., Petrović, B., Arroyo Sibaja, M., Torres Fernández, D., Vanpaemel, W., Voorspoels, W., Wilks, D. C. (2019). Cross-Cultural Consistency and Relativity in the Enjoyment of Thinking versus Doing. Journal of Personality and Social Psychology, 117 (5), e71-e83. http://dx.doi.org/10.1037/pspp0000198

Bjekić, J., Čolić, M. V., Živanović, M., Milanović, S. D., & Filipović, S. R. (2019). Transcranial direct current stimulation (tDCS) over parietal cortex improves associative memory. Neurobiology of learning and memory, 157, 114-120. https://doi.org/10.1016/j.nlm.2018.12.007

Ijzerman, H., Lindenberg, S., Dalğar, I., Weissgerber, S. S. C., Vergara, R.C., Cairo, A. H., Čolić, M. V., Dursun, P., Frankowska, N., Hadi, R., Hall, C. J., Hong, Y., Hu, C.P., Joy-Gaba, J., Lazarević, D., Lazarević, Lj. B., Parzuchowski, M., Ratner, K. G., Rothman, D., Sim, S., Simão, C., Song, M., Stojilović, D., Blomster, J. K., Brito, R., Hennecke, M., Jaume-Guazzin, F., Schubert, T. W., Schütz, A., Seibt, B., & Zickfeld, J.H. (2018). The Human Penguin Project: Climate, social integration, and core body temperature. Collabra: Psychology, 4(1), 37. http://doi.org/10.1525/collabra.165

Orlić, A., Gromović, A., Lazarević, D., Čolić, M. V., Milanović, I., & Radisavljević Janić, S. (2017). Development and validation of the Physical Education Attitude Scale for adolescents. Psihologija, 50(4), 445-463. https://doi.org/10.2298/PSI161203008O

Наталија Живковић рођена је 1994. године у Београду. Завршила је основну школу Лаза Костић у Београду као носилац Вукове дипломе и Прву економску школу у Београду са одличним успехом.

Правни факултет Универзитета у Београду уписала је школске 2013/14 године, а дипломирала је дана 04.09.2017. године са општом просечном оценом 9,37. Током све четири године основних академских студија била је добитник похвалница Правног факултета Универзитета у Београду за постигнуте одличне резултате. На Правном факултету Универзитета у Београду уписала је и мастер студије, кривично-правни модул, а дипломирала је дана 26.09.2018. године са општом просечном оценом 9,75 одбранивши са оценом 10 мастер рад под називом „Улога полиције приликом спровођења посебних доказних радњи“. Школске 2018/19 године на Правном факултету Универзитета у Београду уписује докторске академске студије. На докторским студијама положила је испите са укупном просечном оценом 9,50, а докторску дисертацију под називом „Казнена дела против животиња као предмет кривичног и прекршајног поступка“ одбранила је с одликом дана 23.09.2024. године. Током основних, мастер и докторских студија била је стипендиста Министарства просвете науке и технолошког развоја.

Радно искуство стекла је као приправник у адвокатској канцеларији, демонстратор на предмету Кривично процесно право на Правном факултету Универзитета у Београду и као демонстратор на катедри Студија криминалитета на Факултету Безбедности Универзитета у Београду. На Институту за криминолошка и социолошка истраживања запослила се у марту 2025. године са звањем научни сарадник.

Учествовала је на бројним научним скуповима, семинарима, конференцијама, летњим школама и пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја под називом “Развој институционалних капацитета, стандарда и процедура за супротстављање организованом криминалу и тероризму у условима међународних интеграција”. У досадашњем раду написала је већи број научних радова који су објављени у научним часописима и зборницима радова.

Говори енглески, а служи се руским језиком.

„Kaznena politika sudova u pogledu ubijanja i zlostavljanja životinja“ – Pravna zaštita životinja - U susret izmenama i dopunama Zakona o dobrobiti životinja, Zbornik radova (2024), str. 109-124

„Krivičnopravna zaštita životinja – (ne)primena zakona u praksi“, Zbornik radova 34. Susreta Kopaoničke škole prirodnog prava – Slobodan Perović PRIMENA PRAVA I PRAVNA SIGURNOST, Tom 4 (2021), str. 73-88

„Dokazni značaj fotografija, audio i video snimaka koji nisu proizašli iz dokaznih radnji“ Crimen, br. 2 (2020), str. 180-193

„Obelodanjivanje dokaza u predistražnom postupku i istrazi“, Strani pravni život, br. 1 (2020), str. 63-76

„Convicted on the basis of a Plea Agreement as a witness“, International scientific conference „Archibald Reiss Days“, Thematic Proceedings of International Significance, Vol. 9, No. 1 (2019), str. 231-240

Андреј Кубичек је рођен 14.5.1987. године у Београду, где је завршио основну школу, гимназију и студије социологије на Филозофском факултету. Дипломирао је 2011. године, а мастер рад одбранио 2013. године, након чега је уписао и докторске студије на истом факултету. Тема дипломског рада су били насилни међуетнички сукоби у Јабуци код Панчева, а мастер рада практична примена анализе дискурса о Европској унији. Област истраживања којом се бави у дисертацији под менторством др Јова Бакића је расизам према Ромима (Антициганизам у савременој Србији у првој четвртини 21. века: критичка анализа дискурса расизма).

Почео је да стиче прва истраживачка искуства на бројним теренским истраживањима већ као студент основних студија, што је наставио до данас. Андрејеве посебне теме интересовања су друштвени сукоби, маргинализоване групе, расизам и анализа дискурса. До сада је објавио 30 радова из ових и сродних области и излагао на више научних конференција и научних скупова у Србији и иностранству. Поред тога, Андреј од 2011. године предаје социологију у бројним београдским гимназијама, и ангажован је као експерт за образовање националних мањина и предавач на бројним сертификованим семинарима које организује Завод за унапређење и образованаја и васпитања.

У периоду од 2015. до 2017. године Андреј је био ангажован на Филозофском факултету Универзитета у Београду, у својству сарадника у настави на предмету Језик и друштво: увод у социолигвистику, а од 2018. године на Институту за криминолошка и социолошка истраживања као истраживач приправник. Звање истраживач сарадник стекао је 2021. године.

Током мастер студија је био стипендиста Фонда за младе таленте "Доситеја" на основу постигнутог успеха и високих оцена.

Kubiček, Andrej (2014): »Diskursi o Romima u dnevnoj štampi« u: Uloga medija u normalizaciji odnosa na Zapadnom Balkanu, uredili Dubravka Nedeljković Valić, Srđan Sremac, Nikola Knežević i Dinko Gruhonjić, Filozofski fakultet u Novom Sadu, Novi Sad.

Kubiček, Andrej (2017): »Discourse as a field of asymmetric conflicts« u: Impact of changes in Operational Environment on Preparation and Execution (Design) of Operations, ed. Janjić, Goran, Media Center "Odbrana", Beograd.

Kubiček, Andrej (2017): »Migration of "Pariah People":The Case Study of Roma in the Balkans«, u: Towards Understanding of Contemporary Migration, Bobić, Mirjana i Janković, Stefan, Faculty of Philosophy, University of Belgrade, Belgrade.

Kubiček, Andrej (2018): »Roma nation: escaping pariah people's stigma?« , u: Politics of Enmity, Pudar Draško, Gazela; Pavić, Aleksandar i Meka, Eltion, IFDT, Belgrade.

Kubiček, Andrej (2018): »Civilized society or society of civilians?« u: Asymmetry and Strategy: thematic collection of papers, ed. Stanislav Stojanović, Strategic Research Institute & National Defence School: Media Center "Odbrana", Beograd.

Ана Параушић Маринковић рођена је 16. јула 1991. године у Београду где је завршила основну школу и Трећу београдску гимназију. Основне и мастер академске студије завршила је на Факултету безбедности Универзитета у Београду. На истом факултету је 2024. године одбранила докторску дисертацију под називом „Локална власт као провајдер урбане безбедности: студија случаја град Београд“ (ментор проф. др Милана Липовца).

У периоду од марта до септембра 2015. године, учествовала је у програму стажирања Програма Уједињених нација за развој. Била је демонстратор у настави на катедри друштвено-хуманистичких наука Факултета безбедности Универзитета у Београду у току школских 2015/16., 2016/17. као и 2019/20. године, на предметима Методологија научног истраживања и Социјална патологија. Као истраживач-приправник била је ангажована на Факултету безбедности Универзитета у Београду од 2017. до 2018. године. Од фебруара 2019. године запослена је као истраживач-приправник, а потом и као истраживач-сарадник на Институту за криминолошка и социолошка истраживања у Београду. У звање научни-сарадник изабрана је у септембру 2024. године.

Као експерт и истраживач била је ангажована научноистраживачким и донаторским пројектима које су подржали и организовали ОЕБС, Савет Европе, Европска комисија, UNDP, UN WOMEN на националном и међународном нивоу. Аутор је и коаутор преко 50 публикација (радова објављених у домаћим и страним научним часописима, саопштења представљених на националним и међународним научним конференцијама, стручних публикација и докумената јавних политика) у области урбане безбедности, методологије истраживања појава безбедности, ризичног понашања младих и безбедности школа.

Од краја 2019. године обавља функцију секретара часописа Ревија за криминологију и кривично право у издању Института. Током свог студирања била је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Алумниста је фондације Конрад Аденауер (генерација 2017/2018).

Paraušić, A. i Stojanović, F. (2017). Geopolitički elementi u strateškim dokumentima u oblasti bezbednosti i odbrane Republike Srbije. Vojno delo, 7/2017, str. 87-99.

Paraušić, A. i Stekić, N. (2017). Priroda političkog režima kao faktor rizika od izbijanja građanskog rata. Politička revija, 50(1), str. 223-242.

Paraušić, A. (2017). Prevalencija vršnjačkog nasilja u odnosu na migrantski status: slučaj nordijskih zemalja. Godišnjak Fakulteta bezbednosti 2017, str. 211-235.

Đurić, S., Popović Ćitić, B. i Paraušić, A. (2018). Primena video-nadzora u unapređenju bezbednosti škola, opšti principi i iskustva. U: M. Lipovac, S. Stanarević i Ž. Kešetović (Ur.) Bezbednost u obrazovno-vaspitnim ustanovama i video nadzor, str. 44-60. Beograd: Fakultet bezbednosti.

Dimitrijević, I.R. i Paraušić, A. (2017). Katalog baza podataka za istraživanja u oblasti bezbednosti. Beograd: Fakultet bezbednosti, Centar za primenjenu bezbednost.

Никола Дрндаревић рођен је 1994. године у Краљеву, а основну и средњу школу завршио је у Врњачкој Бањи. Дипломирао је психологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је завршио и мастер студије (2017/18). Исте године уписује докторске студије на истом факултету.

Тема његове докторске дисертације истражује етиологију, природу и разлике између интернализујућих и екстернализујућих поремећаја. Осим тога, Никола се бави истраживањем емоција, механизмима промена у терапијском процесу и психологијом личности осуђених лица.

Његов професионални рад обухвата клиничку и радну психологију. Током стажирања на Клиници за неурологију стекао је искуство у неуропсихолошкој процени, док је радом у приватној болници БелМедиц радио са пацијентима различитих психолошких проблема. Такође, Никола је психотерапеут под супервизијом у оквиру конструктивистичке психотерапије.

Као истраживач, Никола је био ангажован у више међународних и националних пројеката, међу којима се издваја сарадња са ОЕБС-ом (анализа примене закона о малолетним учиниоцима), COST мрежом (TREATme: Индивидуализовани третман младих са менталним поремећајима) и пројектом ИДЕЈЕ (PrisonLIFE: Побољшање квалитета живота затвореника у Србији). Аутор је 15 библиографских јединица, укључујући пет радова објављених у часописима међународног значаја.

Током студија био је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Такође, говори енглески језик.

Drndarević, N., Protić, S., & Mestre, J. M. (2021). Sensory-Processing Sensitivity and Pathways to Depression and Aggression: The Mediating Role of Trait Emotional Intelligence and Decision-Making Style—A Pilot Study. International journal of environmental research and public health, 18(24), 13202.

Drndarević, N. (2021). Psychological theories of aggression. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, 40(2-3), 91-104.

Drndarević, N., & Protić, S. (2020). Analysis of Trust in Serbia: Psychological and Sociological Implications. Zbornik instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, 39(1), 7-25.

Ćirić, J., & Drndarević, N. (2019). Migracije, strah, predrasude i manipulacije. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, 38(2), 19-34.

Međedović, J., Drndarević, N., & Ilijić, L. (2024). Unfavorable prison social climate links dark tetrad traits with self-reported institutional misconduct. Personality and Individual Differences, 227, 112707.

Сања Петковска је рођена 1982. године у Лазаревцу. Докторирала је 2017. године на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Почела је да ради на Институту за криминолошка и социолошка истраживања у децембру 2022. године и истовремено јој је додељено звање научног сарадника.

У Сањином истраживачком фокусу налазе се: социологија образовања, грађанско друштво, критичка друштвена теорија, социјална патологија и криминологија и квалитативна методологија

Додељена су јој званична признања: Стипендија Фонда за младе таленте Републике Србије за апсолвенте 2006. године, Стипендија Општине Лазаревац за најбоље студенте града (3 године), Награда за најбоље дипломиране студенте Филозофског факултета 2007. године, Ступендија за докторске студије Министарства науке и технолошког развоја (4 године), Еразмус Мундус стипендија за размену докторанада, школарина за докторски програм Факултета политичких наука и бројни други мањи грантови за истраживања и путовања.

Petkovska, S. (2022) „Decolonial Emancipation on the Postsocialist Peripheries and Future of Critical Pedagogy“. In: Liberating Education: What From, What For? pр. 167-184. Belgrade: Institute for Philosophy and Social Theory.

Petkovska, S. (2018) „Vegeratijanstvo: etička, ekofeministička i biopolitička perspektiva”. Etnoantropološki problemi, 13(1), str. 193–215.

Petkovska, S. (ko-autor: Baćević, Jana) (2011) „Analize javnih politika u Srbiji: obrazovanje” u: Podunavac, Milan (ur.) Javne politike Srbije, Beograd: Heinrich Boll фондација, str. 85–107 ISBN - 978-86-86793-09-6.

Petkovska, S. (2011) “Demokratija i politika razlike – kroz prizmu aktuelnog stanja”. Filozofija i društvo, 22(3), str. 95–119.

Petkovska, S. (ko-autor: Vukasović, Martina) (2009) „Efikasnost i pravičnost sistema studentskog standarda“ u: Analize karakteristika siromaštva u Srbiji, Beograd: Vlada Republike Srbije – Tim za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva, str. 99–115.

Др Виолета Тадић је научни сарадник Института за криминолошка и социолошка истраживања. Рођена је 1995. године у Лозници. Основне и мастер академске студије завршила је на Факултету безбедности Универзитета у Београду. Докторску дисертацију на тему „Школска клима и просоцијално понашање као фактори безбедности у средњим школама”, одбранила је 2023. године на матичном Факултету безбедности.

Радни однос на Институту за криминолошка и социолошка истраживања у Београду засновала је 2023. године у звању научни сарадник. Звање истраживач-приправник стекла је 2020. године у Институту за педагошка истраживања у Београду. Током летњег семестра школске 2020/2021. године била је ангажована као демонстратор на предмету Социјална психологија на Факултету Безбедности Универзитета у Београду.

Др Тадић добитница је награде „Загорка Голубовић“, Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, за најбољи ангажовани научни рад у 2023. години. Током докторских студија била је стипендисткиња МПНТР. Учествовала је у пројекту Института за педагошка истраживања под називом „Претпоставке за развој позитивног образовања у Србији”, а који је финансиран од стране МПНТР. Била је део тима Института за педагошка истраживања за подршку школама након маја 2023. године, чији рад је резулитрао издавањем стручне публикације „Како поступати у кризним ситуацијама - препоруке за школску заједницу“. Један је од коаутора дате публикације. Школске 2016/2017. године била је део истраживачког тима (предмет: Социјална психологија), а за потребе пројекта МПНТР под називом „Безбедност и заштита организовања и функционисања васпитно-образовног система у Републици Србији (основна начела, принципи, протоколи, процедуре и средства)”. Курс „Статистичка обрада и анализа података - СПСС” завршила је 2018. године и има значајно искуство у примени квантитативних и квалитативних статистичких метода и спровођењу емпиријских истраживања.

Ауторка је монографије „Ученичко понашање и безбедност у школи“, те бројних научних радова објављених у националним и међунардном научним часописима и презентованих на научним конференцијама. Посебна интересовања су јој проблеми у понашању младих, образовање и безбедност. Говори енглески језик.

Tadić, V. (2022). O pristupima definisanju i operacionalizaciji pojma bezbednosti u školi. Nastava i vaspitanje, 71(2), 249-266.

Kovačević Lepojević, M., Gutvajn, N., & Tadić, V. (2023). „Life Satisfaction and Positive Youth Development in Serbia“. Sociologija, 65(2), 217-232.

Tadić, V. (2019). Struktura emocionalne inteligencije studenata Fakulteta bezbednosti i Učiteljskog fakulteta. Godišnjak Fakulteta bezbednosti, 2019, 215-231.

Tadić, V., Kordić, B. (2022). Strategije prevladavanja stresa u vanrednim situacijama kod studenata. Civitas, 12(1), 74-95.

Gutvajn, N., Drobac, A., Đerić, I., Kovačević Lepojević M, Jošić, M., Micić, I., Radanović, A., Trajković, M., Tadić, V., Džinović, V., Ševkušić, S. (2023). Kako postupati u kriznim situacijama – preporuke za školsku zajednicu. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja. ISBN 978-86-7447-164-7.

Александар Стевановић рођен је 15.03.1993. године у Београду. На Правном факултету Универзитета у Београду завршио је основне и мастер студије са највишом оценом. Поред тога, похађао је и са успехом завршио мултидисциплинарне мастер студије „Тероризам, организовани криминал и безбедност“ при Универзитету у Београду. За свој студентски, научни и стручни рад, више пута је награђиван, како у земљи, тако и у иностранству. На Правном факултету Универзитета у Београду школске 2018/2019. године уписао је докторске академске студије, смер кривичне науке (ментор: др Ђорђе Игњатовић, редовни професор).

Од 2016. године ангажован је на Институту за криминолошка и социолошка истраживања, где је тренутно запослен и учествује у пројекту ,,Криминал у Србији: феноменологија, ризици и могућности социјалне интервенције''.

Аутор је више научних радова који су објављивани у земљи и иностранству, и ко-уредник неколицине научних монографија. У више наврата је учествовао у превођењу стручне, правне литературе, са енглеског на српски језик. Учесник је више научних конференција у земљи и иностранству. У Риму је у периоду 11-12. новембра 2019. године представио свој реферат о криминолошком и правном аспекту кршења еколошких прописа од стране великих привредних субјеката на међународној конференцији „The Criminal Law Protection of our Common Home - On the Criminal Justice Protection of the Environment, the Climate and the Biodiversity“.

Од друге године основних-академских студија, члан је Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу.

Течно говори енглески и служи се немачким језиком.

Stevanović, A. (2018). Značaj povezivanja organizovanih kriminalnih struktura i političke elite, Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, br. 1 XXXVII/2018, str. 115-129.

Stevanović, A. (2019). Lobbying and Corruption: comparative legal analysis of two notions, Journal of Eastern-European Criminal Law No. 1/2019. str 110-120.

Ignjatović, Đ., Stevanović. A. (ur.) (2018). „Organizovani kriminalitet – izbor tekstova“, Dosije, Beograd: Dosije.

Ignjatović, Đ., Stevanović. A. (ur.) (2019). „Organizovani kriminalitet – izbor tekstova II“, Beograd: Dosije.

Stevanović, A, Cvetković, D. (2019). Pojam i karakteristike privrednog kriminaliteta, Revija za kriminologiju i krivično pravo, 1/2019, str. 45-62.

Светлана Павловић рођена је 3. јануара 1996. у Ужицу. Основне и мастер студије завршила је на Одељењу за психологију, Филозофског факултета, Универзитета у Београду. Докторске студије на истом факултету уписала је у школској 2022/23. години, а на Институту је запослена од 2023. Завршила је неколико обука за рад са децом и младима. Актуелно похађа едукацију из системске породичне терапије.

Током основних и мастер студија била је ангажована као демонстраторка у настави на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију и на Факултету безбедности, као и сарадница у настави на Учитељском факултету у Београду. У Истраживачкој станици Петница руководила је програмима Психологије и Летње научне школе. Актуелно је у Петници ангажована као сарадница предавачица и чланица Програмске комисије семинара психологије. Стручну праксу током студија обавила је у Националном криминалистичко техничком центру при МУП-у Србије. При институцијама за заштиту и збрињавање деце и младих из осетљивих група радила је кроз пружање професионалне подршке у васпитним и образовним потребама. Била је ангажована као евалуатор завршног испита на пројекту пилотирања Државне матуре, као и истраживачица на пројекту Испитивања неповољних искуства из детињства код становника неформалних насеља у Србији. На неколико истраживачких пројеката УНИЦЕФ-а и Савета Европе била је ангажована као екстерна сарадница.

Са колегама је објавила је неколико радова у домаћим и међународним научним часописима, а истраживања којима се бавила излагала је на више научних скупова. Научна интересовања превасходно су јој усмерена ка психологији личности, развоју и менталном здрављу младих. У оквиру своје докторске дисертације бави се емоционалним процесима код малолетних делинквената.

Radanović, A., Micić, I., Pavlović, S., & Krstic, K. (2021). Don't Think That Kids Aren't Noticing: Indirect pathways to children's fear of COVID-19. Frontiers in psychology, 12, 531.

Radanović, A., Micić, I., Pavlović, S., & Krstić, K. (2021). Pandemic parenting: Predictors of quality of parental pandemic practices during COVID-19 lockdown in Serbia. Psihologija, 54(3), 323-345.

Cupać, Đ., Micić, I., Mijatović, N., Pavlović, S., & Stekić, K. (2019). Razvoj i validacija Multifacetnog inventara za samoprocenu psihopatije. Psihološka istraživanja, 22(1), 153-184.

Međedović, J., Romić, E., Batinić, N., Filipović, O., Bašić, Ð., Pavlović, S., ... & Cupać, Ð. (2019). Further development of the short psychopathy rating scale.

Pavlović, S. & Međedović J. (2022). Psychopathy traits in parents, evolutionary fitness, and reproductive motivation in their offspring. Presented at XXIII Psychology days in Zadar

МА Теодора Гојковић рођена је 16. 5. 1999. године у Београду, где је завршила основну школу и Петнаесту београдску гимназију. Основне академске студије на Одељењу за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду завршила је 2021. године као студент генерације, са просечном оценом 9,77. Мастер студије социологије је завршила 2022. године, са просечном оценом 10,00, одбранивши мастер рад на тему „Религија и ментално здравље у доба пандемије – прилагођавање религијске доктрине и праксе муслиманских и православних верника у Београду“. Тренутно похађа трећу годину докторских академских студија социологије на Филозофском факултету у Београду.

Од 2023. године запослена је на Институту за криминолошка и социолошка истраживања као истраживач приправник. Њене примарне истраживачке области су социологија менталних поремећаја, социологија друштвених девијација и социологија религије, из којих је самостално и у коауторству написала неколико радова објављених у домаћим научним часописима.

Током основних и мастер студија била је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Фонда за младе таленте Министарства омладине и спорта – награда „Доситеја“, која се додељује најбољим студентима завршних година основних и мастер студија. Са завршним мастер радом конкурисала је за награду „Др Зоран Ђинђић“ за најбољи дипломски рад, завршни рад на мастер академским студијама или магистарски рад из филозофских и социолошких наука у 2022. години и том приликом се пласирала у ужи круг.

Од априла до маја 2022. године учествовала је у X рунди Европског друштвеног истраживања као теренски радник, на основу чега јој је Национални тим Европског друштвеног истраживања у Србији доделио сертификат. Током 2023. године ангажована је као демонстратор у настави на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду, на предметима Социологија руралног развоја и Социологија града, а током 2024. године на предметима Социологија руралног развоја и Социолошки практикум.

Од 2024. године члан је Социолошког научног друштва Србије.

Gojković, T. (2023). Religion and Mental Health During the Pandemic: Adaptation of the Religious Doctrine and Practice of Muslim and Orthodox Believers in Belgrade. In: The 8th Annual International Conference - Religious Education and Religiosity of Young People (Srebrno jezero, 8-9 September 2023): book of abstracts. Institute of Social Sciences, Belgrade, 59-60.

Gojković, T. (2023). Stigmatization and Suicidal Behavior Among the Elderly Population in Serbia. In: Elderly People and Discrimination: Prevention and Reaction. Institute of Criminological and Sociological Research, Belgrade; Vojvodina Bar Association, Novi Sad, 705-722.

Gojković, T. (2023). Teorijski osvrt na neke savremene debate u protestantskoj teologiji: Vladan Perišić, "Laste trećega jata: Ogledi o protestantskoj teologiji". Religija i tolerancija, XXI (39), 177-182.

Маша Марковић, истраживач-приправник, рођена је 12. марта 1999. године у Крагујевцу. У истом граду завршила је основну школу, а потом и Прву крагујевачку гимназију као носилац Вукове дипломе. Основне академске студије права уписала је 2018. године на Правном факултету Универзитета у Београду, а дипломирала је 16. септембра 2022. године са просечном оценом 9,70. На истом факултету је 5. октобра 2023. године завршила мастер академске студије на кривичноправном модулу, подмодул Малолетничко кривично право са просечном оценом 10,00. У школској 2023/2024. години уписала је докторске академске студије на кривичноправној ужој научној области, модул Кривичноправне науке, на Правном факултету Универзитета у Београду.

Од јануара 2024. године, као стипендиста Фонда за младе таленте, а преко пројекта „Таленти у јавном сектору“, обављала је стручну праксу у Институту за криминолошка и социолошка истраживања, да би од јуна 2024. године, као истраживач-приправник, засновала и радни однос. Свој научно-истраживачки рад усмерава ка темама из области кривичног права, са фокусом на кривичноправну реакцију на малолетничку делинквенцију, као и ка криминолошким и пенолошким темама.

Поред похвалница Правног факултета Универзитета у Београду за постигнуте одличне резултате током све четири године основних академских студија, стипендија Министарства просвете науке и технолошког развоја, стипендија „Доситеја“ Фонда за младе таленте, издваја и награду Секције за криминологију Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу за рад написан на темату под називом „Казна затвора у 21. веку“.

Упоредо са студирањем, Маша је стицала и практично искуство. Као делегирани представник Правног факултета Универзитета у Београду, 2022. године је обављала стручну праксу у Сектору за законодавство Народне скупштине Републике Србије, док је 2023. године била део Сектора за безбедносну политику Министарства спољних послова Републике Србије. Искуство у пракси у кривичноправној материји стекла је као судијски приправник Вишег суда. Почетком 2024. године постала је сарадник у настави на Правном факултету за привреду и правосуђе, на предметима Кривично процесно право и Криминологија.

Миона Васић рођена је 16. новембра 2000. године у Београду. Основну школу и гимназију завршила је у Панчеву. Основне академске студије на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију, смер Дефектологија, модул Превенција и третман поремећаја понашања завршила је 2023. године, са просечном оценом 9,15. На истом факултету, завршила је и мастер академске студије у јулу 2024. године, са просечном оценом 9,67 и оценом 10 на завршном раду под називом „Карактеристике насилне виктимизације деце током смештаја у дому за децу без родитељског старања Споменак“.

Школске 2024/2025. године уписује прву годину докторских академских студија на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду, на смеру Дефектологија.

По завршетку основних студија 2023. године, награђена је као један од најбољих студената града Панчева, за постигнуте резултате током школовања и образовања. Учествовала је на међународној конференцији „Дани примењене психологије“ 2024. године са саопштењем штампаним у изводу. Добитница је награде талентованом младом истраживачу/истраживачици за квалитетно урађен и успешно одбрањен мастер рад из области виктимологије које јој је доделило Виктимолошко Друштво Србије.

Искуство у пракси стекла је радећи на позицијама стручни радник васпитач и стручни радник у услугама у заједници у Дому за децу и омладину без родитељског старања „Споменак“ у Панчеву.

Од фебруара 2025. године ангажована је као истраживач приправник на Институту за криминолошка и социолошка истраживања.

Vasić, M. (2024). Characteristics of violent victimization of children without parental care in residential care facilities. In 20th International Conference Days of Applied Psychology 2024, Niš, Serbia 27th–28th September 2024: Book of abstracts (p. 115). Faculty of Philosophy, University of Niš.

МА Ђорђе Воларевић рођен је 5.5.1997. године у Београду. Основне и мастер студије завршио је на Одељењу за психологију, на Филозофском факултету, Универзитета у Београду, где је на јесен 2024. године започео и докторске академске студије.

Већ половином основних студија, био је ангажован у Лабораторији за Истраживање Индивидуалних разлика, где се бавио истраживањем ефеката медитације пуне свесности (енг. mindfulness) на ублажавање когнитивних пристрасности. Резултате ове студије представио је на Међународној конференцији Емпиријских истраживања у психологији 2023. године.

У истом периоду започео је и свој трогодишњи ангажован као студент ментор/демонстратор млађим студентима на предметима Психологија Индивидуалних разлика, Психометрија 1 и 2 на Филозофском факултету, као и предмету Социјална психологија, Факултета безбедности, Универзитета у Београду.

Током мастер студија, везујући се за циљеве пројекта Reason4Health фокус свог истраживачког рада помера на експериментално изучавање утицаја медијског извештавања о производима алтернативне медицине, као и на проверу интервенција за сузбијање ових ефеката.

Поред овога, додатан практични ангажман стекао је кроз волонтерски рад у оквиру НВО РеГенерације, где је од 2022. године учествовао у осмишљавању и спровођењу програма смањена штете у ноћним изласцима на фестивалима и журкама. Додатан простор за развој саветодавних и комуникацијских вештина стечених у оквиру едукације за RE&KBT психотерапију добио је кроз шестомесечни рад у онлине вршњачком саветовалишту, бавећи се поменутим темама.

Даљи развој истраживачких компетенција, знања и вештина остварио је и кроз осмомесечни радни ангажман у Агенцији за стратешки маркетинг - Ипсос, као и кроз полугодишњу професионалну праксу у оквиру Групе за Неуронауке, Института за медицинска истраживања.

Од фебруара, 2025. године, као истраживач-приправник, ангажован је на Институту за криминолошка и социолошка истраживања у Београду.

Gutić, S., Tirkajla, I., Volarević, Đ. Teovanović, P. (2023) Mindfulness as a method for reducing the sunk cost effect and the commitment bias: moderating effects of personality traits and thinking style. XXIX Scientific Conference Empirical Studies in Psychology March 31 – April 2, 2023 Faculty of Philosophy, University of Belgrade, p. 44.

Бобан Петровић је рођен 30. августа 1978; мастер тезу и докторат из психологије је одбранио на Филозофском факултету у Београду. Током мастер студија био је стипендиста Савеза удружења за подршку особама са интелектуалним тешкоћама Републике Србије. Учествовао је на неколико међунароних научних пројеката и сарађивао са многим институцијама, попут Делегације Европске Уније у Републици Србији, УНИЦЕФ-а, Републичког завода за социјалну заштиту, Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, као и са већим бројем националних и међународних непрофитних организација, као истраживач и експерт за питања социјалне заштите социјално искључених група.

Више од десет година био је активан у невладином сектору, бавећи се пре свега питањима социјалног укључивања и развој служби подршке за особе са инвалидитетом и других социјално искључених група. Поседовао је искуство у наставном раду на високошколским установама, рецензирао радове за бројне научне часописе у земљи и иностранству и учестовао у организационим одборима начних конференција. У истраживачком раду претежно се бавио питањима индивидуалних разлика у људском понашању, пре свега личности и ставова, укључујући и проблеме социјалног укључивања, антисоцијалног понашања и идеолошки мотивисаног насиља.

Аутор је монографије „Лексички модел социјалних ставова: студија на српском језику“ и великог броја научних радова објављених у домаћим и међународним научним часописима. Поседовао је велико знање у области статистичке обраде података и психометрије. Од марта 2012. године био је запослен у Институту за криминолошка и социолошка истраживања. Његов даљи допринос науци и другим аспектима развијања друштва прекинула је прерана смрт 2019 године у Београду.

Petrovic, B., Medjedovic, J., Savic, M., & Zeleskov-Djoric, J. (2014). Predicting multiple criteria of criminal behavior with HEXACO domains and facets. Personality and Individual Differences, 60, S40.

Petrovic, B., Medjedovic, J., Zeleskov-Djoric, J., Savic, M., Lazarević, Lj. & Knežević, G. (2014). Individual differences in implicit affective associations to violence in prisoners. Paper presented on 17th European Conference of Personality, University of Lausanne, Switzerland.

Perović, A., Vuksanović, J., Petrović, B. & Avramovic-Ilic, I. (2014). The acquisition of passive in Serbian. Applied Psycholinguistics, 35(01), 1-26.

Petrović, B., Međedović, J. & Kujačić, D. (2014). Tipovi ličnosti u prostoru amorala i šizotipije: empirijska evidencija sa osuđeničkog i uzorka iz opšte populacije. Zbornik instituta za kriminološka i sociološka istraživanja

Međedović, J., & Petrović, B. D. (2013). Predictors of party evaluation in post-conflict society: The case of Serbia. Psihologija, 46(1), 27-43.

Petrović, B., & Međedović, J. (2012). Alternativni pogledi na psihopatiju: od patologije do adaptivne životne strategije? Zbornik instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, 31(1), 19-48.

Petrović, B., & Međedović, J. (2012). Personality roots of militant extremism. Rad prezentovan na međunarodnom znanstveno-stručnom skupu ''XVIII Dani psihologije u Zadru''. Univerzitet u Zadru, Hrvatska.

Međedović, J., & Petrović, B. (2011). Personality traits, social attitudes and Ethos of conflict as predictors of party affiliation in Serbia. Paper presented on XIIth European Congress of psychology, Istanbul, Turkey.

Марина Hughson (Хјусон) је била социолошкиња, научна саветница у Институту за криминолошка и социолошка истраживања у Београду, где је радила на потпројекту везаном за социјану инклузију. Бавила се истраживањима у области женских, родних и студија маскулинитета, још од друге половине 80-тих. Марина је 1991. докторирала на феминистичкој теми, коју је објавила као своју прву књигу („Жене изван круга: професија и породица“, ИСИФФ:1991).

Она је ауторка преко 120 научних публикација из области родних студија, укључујући и већи број књига. Као професорка универзитета радила је на Филозофском факултету у Београду, и била гостујући професор у Немачкој, Мађарској (CEU), Аустрији, као и у земљама региона. Била је председница Социолошког друштва Србије и тренутно је председница Секције за феминистичка истраживања и критичке студије маскулинитета.

Као национална експерткиња за родну равноправност учествовала је у креирању свих важнијих националних докумената из ове области. Као међународна експерткиња радила је за Европску комисију (коауторка ENWISE Report-a), Европски парламент (студија о женама на Балкану, која је послужила као основа за Резолуцију ЕП), UNDP, UNIFEM, UN Women, USAiD, NDI, SIDU, IFAD, као и за владе у региону.

Марина је радила на експертским пројектима везаним за родну равноправност у 15 ак земаља. Она је била једна од лидерки женског покрета 90-тих година и оснивачица већег броја женских и цивилних организација (Центра за женске студије, АЖИН-а, Београдског круга, Центра за демократију, Женске странке итд.), као и инцијаторка прве феминистичке пост-комунистичке конференције, у Београду 1994. године, и првог Форума невладиних организација у Србији (1998).

Њене најновије књиге укључују: „Knowledge Production at the Semiperiphery: A Gender Perspective“ ( ИКСИ, 2009), “Родни барометар у Србији: развој и свакидашњи живот” (UN Women, 2013)“, ) ко-уређивање књиге „Rethinking Transnational Men: Beyond, Between and Within Nations“ (Routledge, 2013) и „Полупериферија и род: побуна контекста” (ИКСИ, 2015). Њена поља интересовања у овом тренутку везана су за полупериферију, маскулинитете, производњу знања, родне политике и свакидашњи живот.