Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu
Kriminalističko-policijski univerzitet u Beogradu
Primljeno: 1. avgust 2021. godine
Prihvaćeno: 2. septembar 2021. godine
UDK: 343.131(497.11+430)
Strane: 29-44
doi: https://doi.org/10.47152/rkkp.59.2.2
Predmet rada je analiza rešenja koja postoje u srpskom i nemačkom krivičnom procesnom pravu a tiču se slučajeva u kojima je javni tužilac u sferi sitnog kriminaliteta ovlašćen da prema punoletnim učiniocima krivičnih dela postupa u skladu sa načelom oportuniteta krivičnog gonjenja. I dok u odnosu na jednu varijantu ovog načela koja podrazumeva uslovno i inicijalno privremeno odustajanje od krivičnog gonjenja postoji izrazita sličnost u oba navedena zakonodavstva, u pogledu klasične forme ovog procesnog principa koja omogućava uzdržavanje javnog tužioca od podnošenja odgovarajućeg optužnog akta iz razloga celishodnosti, uvažavanjem pre svega obzira nedostajućeg javnog interesa da se krivično gonjenje preduzme, postoji upadljiva razlika, jer naše krivično procesno pravo takvu varijantu u svom čistom obliku ne poznaje. To je razlikovanje uslovljeno drugačijim kriminalnopolitičkim pristupom da se problem bagatelnog kriminaliteta rešava isključivo procesnim mehanizmima, ili komplementarnom primenom i materijalnopravnih i procesnopravnih instrumenata.
KLJUČNE REČI: bagatelni kriminalitet, javno tužilaštvo, načelo oportuniteta krivičnog gonjenja, odlaganje krivičnog gonjenja.
