Advokat iz Beograda
Primljeno: 17. februar 2021. godine
Prihvaćeno: 10. mart 2021. godine
UDK: 343.261(497.11) 341.645.5(4)
Strane: 131-144
doi: doi.org/10.47152/rkkp.59.1.4
U uvodnom delu rada ukazano je na dileme koje postoje u vezi sa kaznom doživotnog zatvora, a zatim se definiše pojam kazne i određuje svrha kažnjavanja, uz navođenje osnovnih karakteristika kazne doživotnog zatvora. Posebna pažnja je posvećena kazni doživotnog zatvora kod krivičnih dela kod kojih nije moguć uslovni otpust, uz ukazivanje na propuste zakonodavca uz sugestiju kako bi uočeni propusti mogli da se isprave. Obrađen je institut uslovnog otpusta, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u kontekstu kazne doživotnog zatvora, a zatim je dat kritički osvrt na zaključke Ekspertskog sastanka оdržаnog u Bеоgrаdu 25. septembra 2020. gоdine. Tu se daje objašnjenje zašto nije potrebno menjati postojeće rešenje u našem krivičnom zakonodavstvu, uz napomenu da čak i kada bi se prihvatio stav iz tih zaključaka, da treba promeniti postojeće rešenje, u radu se ističe da način na koji se predlaže da se to uradi nije prihvatljiv jer se cilj (za koji se autor ovog rada ne zalaže) ne bi postigao predlozima iz tog zaključka. Inače, cilj rada je bio da se pronađu kvalitetni argumenti za postojeće rešenje u našem krivičnom zakonodavstvu, po kome za pojedina krivič- na dela ili najteže oblike teških krivičnih dela može da se izrekne kazna doživotnog zatvora bez prava na uslovni otpust. Takođe, cilj je bio i da se ukaže da zaključci Ekspertskog sastanka оdržаnog u Bеоgrаdu 25. septembra 2020, a naročito predlozi sadržani u tim zaključcima nisu prihvatljivi kada je reč o našem krivičnom zakonodavstvu.
KLJUČNE REČI: kazna, doživotni zatvor, uslovni otpust, ljudska prava, krivično pravo.
