Pravni fakultet Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem Kosovskoj Mitrovici
Primljeno: 18. mart 2021. godine
Prihvaćeno: 2. april 2021. godine
UDK: 343.261(497.11) 343.265.2(497.11) 343.846(497.11)
Strane: 145-158
doi: doi.org/10.47152/rkkp.59.1.5
Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Republike Srbije iz 2019. godine, koje su stupile na snagu 1. decembra iste godine, izmenio je sistem krivičnih sankcija i, umesto dugotrajne kazne zatvora od trideset do četrdeset godina, kao najstrožu kaznu predvideo kaznu doživotnog zatvora. Iako ova kazna ne predstavlja izuzetak u savremenom uporednom krivičnom zakonodavstvu, način njenog uvođenja izazvao je polemiku stručne javnosti i, istovremeno, zahtevao je izmenu i drugih odredaba materijalnog krivičnog prava kako bi bila omogućena njena primena. Među novim normativnim rešenjima koja se odnose na primenu kazne doživotnog zatvora mnoga se mogu smatrati spornim. Cilj ovog rada je da se primenom dogmatskog, normativnog i komparativnog metoda, kritički preispitaju zakonske novele u delu koje se odnose na kaznu doživotnog zatvora, kao i da se predlože rešenja kojima bi se ublažile posledice primene inoviranih i nekonzistentnih odredaba, posebno u odnosu na (ne)mogućnost primene instituta uslovnog otpusta prema licima kojima je izrečena kazna doživotnog zatvora.
KLJUČNE REČI: kazna doživotnog zatvora, uslovni otpust, zabrana uslovnog otpuštanja
