Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd, Srbija
Primljeno: 23.09.2024. godine
Revidirana verzija: 29.10.2024. godine
Prihvaćeno: 17.11.2024. godine
UDK: 364-786-058.57
Strane: 57-71
Jedan od često pominjanih koncepata savremene penološke misli jesu „kuće na pola puta“, koje su i pored toga sporadično zastupljene u praksi, a uz to i nedovoljno istražene. Stoga je predmet rada sumarno predstavljanje instituta kuća na pola puta, uz ukazivanje na osnovne tipove ovih ustanova i iskustva iz komparativne prakse. Cilj je da se izdvoje preporuke koje bi mogle biti relevantne za domaću praksu u oblasti izvršenja krivičnih sankcija i postpenalne podrške. Autorka je primenila normativno logički metod i metod analize sadržaja, koristeći se savremenom literaturom koja obrađuje teme u vezi sa izvršenjem zatvorske kazne i reintegracijom bivših zatvorenika u otvorene društvene tokove. Zaključak je da su kuće na pola puta primenjivane u vrlo raznorodnim oblicima, uz širok dijapazon implementiranih programa i usluga, što značajno otežava formulisanje bilo kakvih opštijih ocena njihove uspešnosti u domenu postizanja reintegracije. Autorka konstatuje da savremena naučna misao u načelu preporučuje organizovanje kuća na pola puta sa obilnim resursima za zadovoljavanje raznorodnih potreba osuđenih lica, uz strogo poštovanje etičkih i stručnih standarda i periodičnu evaluaciju.
KLJUČNE REČI: kuća na pola puta / zatvor / reintegracija / komparativna praksa / recidivizam
