Zamenica Zaštitnika građana, Beograd, Srbija
Primljeno: 30.09.2024. godine
Revidirana verzija: 13.11.2024. godine
Prihvaćeno: 16.11.2024. godine
UDK: 364-786-058.57(497.11)
Strane: 39-55
Stručnjaci koji se bave penologijom i kriminologijom slažu se da za ostvarivanje svrhe kažnjavanja nije dovoljno samo lišavanje slobode i zatvaranje učinilaca krivičnih dela, već da su neophodni rehabilitacijski postupci, koji u velikoj meri utiču na željenu promenu ponašanja, smanjenje recidiva i reintegraciju zatvorenika u društvo. To ukazuje na činjenicu da tretman zatvorenika zapravo predstavlja najznačajniji segment izvršenja kazne zatvora i da prioritet u celokupnom izvršenju krivičnih sankcija mora biti resocijalizacija. Šta se zaista događa na planu tretma¬na zatvorenika, zašto je stopa recidivizma zatvoreničke populacije u našoj zemlji zabrinjavajuće visoka, kakvo su stvarno stanje, problemi i izazovi u procesu resocijalizacije zatvorenika i njihove reintegracije u društvenu zajednicu, pitanja su na koja ćemo u radu nastojati da damo odgovore. Neuspeh resocijalizacije je posledica brojnih faktora, od neadekvatnog prevaspitnog tretmana, preko uticaja neformalnog zatvorskog sistema, stanja u društvu, do neadekvatnog postpenalnog prihvata. Stoga, zajednički cilj svih nadležnih organa treba da bude nastojanje da se pronađu i primene najadekvatniji programi postupanja i mera, pri čemu je potrebno obezbediti kadrovske, materijalne i druge resurse koji su neophodni za što uspešniju resocijalizaciju zatvorenika i njihovu lakšu reintegraciju u socijalno okruženje. Ujedno, na ovaj način se aktivno doprinosi i prevenciji kriminala.
KLJUČNE REČI: zatvor / kriminalni povrat / resocijalizacija / tretman
